Vodič kroz izradu veb sajtova

Oblasti razvoja veb sajtova

• Dizajn i razvoj veb sajtova: pravljenje veb sajtova od nule, bez gotovog šablona.
• Razvoj e-trgovine: onlajn prodavnice i e-trgovinske platforme.
• Razvoj sistema za upravljanje sadržajem (CMS): razvoj i prilagođavanje CMS platformi poput WordPress-a.
• Razvoj veb aplikacija: interaktivne veb aplikacije napravljene pomoću veb komponenti i sličnih tehnologija.
• Responzivni dizajn veb sajtova: obezbeđivanje da sajt radi dobro na raznim uređajima i veličinama ekrana.
• SEO: optimizacija veb sajtova za pretraživače radi poboljšanja vidljivosti i rangiranja.
• Održavanje veb sajtova: ažuriranja i održavanje nakon što sajt krene u rad.
• Razvoj i integracija API-ja: povezivanje različitih servisa i aplikacija.
• UI/UX dizajn: dizajniranje korisničkih interfejsa i iskustva njihovog korišćenja.
• Veb hosting i upravljanje domenima: gde sajt živi i kako se administrira njegovo ime domena.

Pre nego što se odluči kakva prezentacija odgovara određenoj nameni, vredi uporediti vrste sajtova: razlikuju se po troškovima održavanja, fleksibilnosti i potrebnom tehničkom znanju. Veb sajt je pri tome jedan od najdugotrajnijih oblika prisustva na internetu: dostupan je non-stop, a ako je dobro napravljen, njegovo održavanje ne traži mnogo.

Sadržaj veb sajta je najvažniji

1. Kvalitetan sadržaj veb sajta
   • dovoljno teksta da tema bude obrađena u celini (o tome koliko je teksta potrebno),
   • isticanje važnih pojmova i umerena gustina ključnih reči,
   • nabrajanja (liste),
   • razumevanje kako pretraživač razume stranice i poboljšanje sadržaja na osnovu toga,
   • primena Google smernica o kvalitetu sadržaja.
2. Hijerarhija sajta i povezivanje stranica linkovima (početna stranica, ostale stranice, blog, odlazne veze).
3. Uključivanje društvenih mreža u sajt i pisanje na blogu.

U digitalnom marketingu sadržaj je najvažniji već dugo. Stilovi i izgled sajtova su se menjali, navike korisnika i algoritmi takođe, ali dobar sadržaj je i dalje ključni element uspešnog sajta. To se verovatno neće uskoro promeniti.

Stvaranje sadržaja može izgledati kao gnjavaža, bilo da ga neko piše sam ili plaća nekoga da to uradi. Ali ono što mnogi ne shvataju jeste da se vreme, trud i novac uloženi u kvalitetan sadržaj uvek dobro vrate.

Zašto dobar sadržaj čini razliku?

Povezuje sa posetiocima i klijentima

Sadržaj veb sajta potencijalnim kupcima daje prvi pogled na preduzeće ili organizaciju. U idealnom slučaju, informiše ih ko stoji iza sajta, čime se bavi i kako im može pomoći. Služi i za prikazivanje znanja i stručnosti, pomažući da se organizacija postavi kao vredan resurs i autoritet u svojoj oblasti. Iako fantastičan dizajn može da privuče posetioce, sadržaj i informacije koje na stranici pronađu pomažu većini njih da odluče da li žele saradnju ili ne.

Utiče na položaj u rezultatima pretrage

Iako su potencijalni kupci primarna publika za sadržaj veb sajta, druga jednako važna publika provodi vreme na tom sadržaju: pretraživači. Ako je cilj biti pronađen na internetu, neophodan je sadržaj koji prirodno koristi ključne reči, fraze i pojmove vezane za delatnost.

Rezultati pretrage su veoma usmereni na sadržaj, što znači da mesto na Google-u i drugim pretraživačima u velikoj meri zavisi upravo od njega. Dovoljno relevantnog sadržaja, prilagođenog pretraživačima, znatno pomaže vidljivosti na mreži.

Kako nastaje veb sajt?

Pravljenje veb sajta obuhvata nekoliko faza, od upoznavanja sa tematikom do puštanja u rad:

1. Kroz razgovore se utvrđuju stvarne potrebe i cilj prisustva na vebu, a na osnovu toga se bira vrsta sajta.
2. Analiza konkurencije: kakav je njihov položaj na Google-u, šta pišu i odakle imaju povratne veze (backlinks).
3. Pre početka izrade definiše se brend. Brendiranje je neophodno da bi korisnici, jednom kada posete sajt, uočili brend i kasnije ga u pretraživaču tražili upravo po nazivu.
4. Potom kreće stvarna izrada: dizajnira se vidljivi deo prema zahtevima, a prema potrebi se programiraju delovi u pozadini koji omogućavaju posebne funkcije. Tokom izrade stalno se proverava ispravnost stranica W3C validatorom i kvalitet koda u pozadini, kao i brzina u alatu PageSpeed Insights, da bi kasnije bilo što manje ispravki.
5. Radi se na sadržaju sajta. Vodi se računa da tekst bude jasan i smislen i da pri vrhu stoji najvažnije, a pri dnu ono manje bitno.
6. Kada je sajt završen, postavlja se na veb hosting i odmah postaje operativan.
7. Nakon toga briga o kvalitetu sadržaja stranica postaje stalni posao.

Brzina, dizajn i prilagođavanje ekranu

Brzina otvaranja stranica je jedan od ključnih faktora o kojem treba voditi računa pri izradi sajta, a ona se najvećim delom određuje ranim odlukama: jednostavan dizajn i čist kod u pozadini čine za brzinu više od naknadne optimizacije.

Bitan je i veb dizajn. Atraktivan sajt svi žele da imaju, ali to nije lako postići, jer dizajn polazi od osećaja za lepo, a to je subjektivna stvar svakog od nas. Pretraživači ipak rangiraju sajt pre svega po sadržaju, a veb je izgrađen na linkovima, pa sve stranice treba smisleno povezati.

Stranice mogu biti delimično statičke, a delimično dinamičke: sajt napravljen u PHP-u deo sadržaja sastavlja na serveru pri svakom otvaranju stranice, dok tekst unet kroz CMS ostaje isti dok ga neko ne izmeni.

Veb sajt je, za razliku od klasičnih aplikacija (programa), u osnovi isti na računaru, mobilnom telefonu i tabletu, jer se prilagođava svim uređajima, naravno, ako je dobro programiran.

Kao što se vidi, stranica se prilagođava veličini ekrana uređaja na kom se otvara.