20 najpopularnijih programskih jezika u 2026. godini

Prema TIOBE indeksu za septembar 2026. najpopularniji programski jezik je Python, a slede C, C++, Java i C#. Među samim programerima najviše se koristi JavaScript: u anketi Stack Overflow za 2025. godinu koristilo ga je 66% ispitanika. Ispod je cela lista od 20 jezika, priča o svakom od njih uz zanimljivosti i primer prvog programa, poređenje dva izvora i saveti koji jezik da odaberete i učite.

Ova dva izvora mere različite stvari. TIOBE broji koliko se o jeziku piše i koliko se traži na internetu, pa na vrhu drži i stare jezike iz nauke i industrije. Stack Overflow pita programere sa čim su zaista radili protekle godine, pa na vrhu su jezici veba. Zato ih je korisno pogledati zajedno.

Najpopularniji programski jezici u 2026.

Kolona „Pre godinu dana“ pokazuje mesto jezika u septembru 2025, a „Udeo“ njegov procenat u TIOBE indeksu. Klik na ime jezika vodi do njegovog opisa.

Python je i dalje ubedljivo prvi, iako mu je udeo za godinu dana pao za 8,22 procentna poena. Najveći skokovi su Rust (sa 18. na 10. mesto), Objective-C (sa 29. na 19.) i Swift (sa 25. na 18.). Go i Delphi su pali za po četiri mesta. Ruby i Perl su ispali iz prvih 20 i sada su 22. i 23.

Izvor: TIOBE indeks (tiobe.com), izdanje za septembar 2026. Podaci su preuzeti 30. 9. 2026.

Koji programski jezici postoje?

Programskih jezika ima na stotine, a nikada ih nije bilo više nego danas. Ispod je svaki jezik sa liste: odakle je došao, za šta se koristi, jedna zanimljivost i kako u njemu izgleda prvi program. Po tradiciji, prvi program u svakom jeziku samo ispiše pozdrav svetu.

1. Python

Python je jezik opšte namene koji je napisao Holanđanin Guido van Rossum, a prva verzija je izašla 1991. Sintaksa mu je kratka i čitljiva: blokove koda ne određuju vitičaste zagrade, nego uvlačenje redova, pa je program uredan čak i kada to niste planirali. Zato ga mnogi preporučuju kao prvi jezik. Isto je u komentarima ispod ovog teksta još 2020. primetio i jedan čitalac.

Danas je Python glavni jezik veštačke inteligencije i obrade podataka (biblioteke NumPy, pandas, PyTorch). Koristi se i za veb aplikacije (Django, Flask, FastAPI), naučne proračune i automatizaciju dosadnih poslova na računaru. Kada iz gomile Excel tabela treba napraviti jedan izveštaj ili skinuti podatke sa nekog sajta, Python je obično najkraći put.

Zanimljivo: ime nije dobio po zmiji, nego po britanskoj humorističkoj seriji „Monty Python's Flying Circus“, koju je autor voleo. Ako u Pythonu otkucate import this, dobićete „Zen of Python“, 19 kratkih pravila o pisanju koda, na primer „Jednostavno je bolje od složenog“.

Prvi program:

print("Zdravo, svete!")

Kako izgleda malo veći program u Pythonu, pogledajte u primeru kako skinuti detalje sa neke web stranice. Zvanični sajt: python.org.

2. C

C je napravio Dennis Ritchie u Bell laboratorijama početkom 1970-ih, za pisanje operativnog sistema UNIX. Nastao je kao naslednik jezika B, pa je dobio sledeće slovo abecede. To je jezik bliskog hardveru: programer sam upravlja memorijom, a program je mali i brz. Zato se kaže da je C „prenosivi asembler“.

Na C-u su napisana jezgra Linuksa i Windowsa, drajveri i programi u mikrokontrolerima veš mašina, automobila i ruter. Čak je i sam Python, u svojoj glavnoj verziji CPython, napisan u C-u. Ko nauči C, razume šta se zaista dešava u računaru kada program radi.

Zanimljivo: čuveni prvi program „hello, world“ proslavila je knjiga „The C Programming Language“ Kernigana i Ričija iz 1978. Od tada skoro svaka knjiga o programiranju počinje isto, pa i primeri na ovoj stranici.

Prvi program:

#include <stdio.h>

int main(void) {
    printf("Zdravo, svete!\n");
    return 0;
}

Standard jezika održava ISO, a poslednja verzija je C23. Više o standardu: radna grupa WG14 (open-std.org).

3. C++

C++ je napravio danski programer Bjarne Stroustrup kao proširenje jezika C, a prva komercijalna verzija je izašla 1985. Dodaje klase, nasleđivanje, šablone (templates) i bogatu standardnu biblioteku, a zadržava brzinu C-a. Jezik je moćan, ali i velik, pa ga malo ko zna celog.

Koristi se tamo gde je brzina najvažnija: igre i pogoni za igre (Unreal Engine), veb pregledači kao što su Chrome i Firefox, Photoshop, finansijski sistemi koji trguju u delićima sekunde, obrada slike i zvuka. Kada igra na računaru radi glatko sa lepom grafikom, velika je verovatnoća da je iza nje C++.

Zanimljivo: prvo ime jezika bilo je „C sa klasama“ (C with Classes). Ime C++ je programerska šala: ++ je operator koji vrednost uvećava za jedan, pa C++ znači „C, korak dalje“.

Prvi program:

#include <iostream>

int main() {
    std::cout << "Zdravo, svete!\n";
}

Jezik se razvija kroz ISO standarde (C++20, C++23, a sledeći je C++26). Zvanični sajt zajednice: isocpp.org.

4. Java

Javu je u firmi Sun Microsystems razvio tim Jamesa Goslinga, a objavljena je 1995. Danas je vlasnik Oracle. Program se prevodi u međukod koji izvršava Java virtuelna mašina (JVM), pa isti program radi na Windowsu, Linuksu i macOS-u. Otuda i čuveni slogan „Napiši jednom, pokreni bilo gde“. Memorijom upravlja sakupljač smeća (garbage collector), pa je Java sigurnija od C-a i C++-a.

Java je jedan od glavnih jezika velikih poslovnih sistema: banaka, osiguranja, državnih servisa, najčešće uz okvir Spring. Dugo je bila glavni jezik za Android aplikacije, a tu ju je u novim projektima zamenio Kotlin. Ako ste igrali Minecraft, igrali ste igru čija je prva verzija napisana u Javi.

Zanimljivo: jezik se prvo zvao Oak (hrast), po drvetu ispred Goslingove kancelarije. Kako je to ime već bilo zauzeto, izabrali su Java, po kafi sa istoimenog indonežanskog ostrva. Zato je logo šolja kafe koja se puši.

Prvi program:

public class Zdravo {
    public static void main(String[] args) {
        System.out.println("Zdravo, svete!");
    }
}

Zvanični sajt za programere: dev.java.

5. C#

C# (izgovara se „si šarp“) je Microsoft predstavio 2000. godine kao glavni jezik platforme .NET. Autor mu je Anders Hejlsberg, koji je ranije napravio Turbo Pascal i Delphi. Sintaksa je slična Javi i C++-u, pa ko zna jedan od njih, brzo se snađe. Od pojave .NET Core-a jezik radi i na Linuksu i macOS-u, a ne samo na Windowsu.

Na C#-u se prave Windows programi, veb aplikacije i API servisi (ASP.NET Core), mobilne aplikacije preko .NET MAUI, naslednika Xamarina, i igre u pogonu Unity. Veliki deo igara za telefone napravljen je baš u Unity-ju, pa je C# i jezik mnogih autora igara. Kako izgleda izrada programa za Windows, pročitajte u tekstu izrada programa.

Zanimljivo: ime dolazi iz muzike. Znak # (povisilica) podiže notu za pola stepena, pa je C# „povišeni C“. Ako bolje pogledate, # liči i na četiri spojena plusa, kao C++++. Radno ime projekta bilo je „Cool“.

Prvi program (od verzije C# 9 ceo program može da stane u jedan red):

Console.WriteLine("Zdravo, svete!");

Dokumentacija: C# (microsoft.com).

6. JavaScript

JavaScript je napravio Brendan Eich u Netscape-u 1995. To je jedini jezik koji svi veb pregledači izvršavaju direktno, pa stoji iza gotovo svake interaktivne veb stranice: menija koji se otvaraju, formulara koji proveravaju šta ste upisali, mapa, korpi u prodavnicama. Uz HTML (sadržaj) i CSS (izgled) čini tri osnovne tehnologije veba. Preko platforme Node.js (nodejs.org) radi i na serveru, pa jednim jezikom možete napraviti ceo sajt.

Za veće aplikacije se koriste biblioteke i okviri kao što su React, Angular i Vue. Jezik je standardizovan kao ECMAScript i dobija novu verziju svake godine. U TIOBE indeksu je tek šesti, ali ga u anketi Stack Overflow koristi najviše programera, i to već više od deset godina zaredom.

Zanimljivo: prvu verziju jezika Brendan Eich je napravio za samo deset dana, u maju 1995. Jezik se prvo zvao Mocha, pa LiveScript, a ime JavaScript dobio je iz marketinških razloga, jer je Java tada bila u modi. Sa Javom inače ima veze koliko pas sa pasuljem.

Prvi program možete da isprobate odmah: u pregledaču pritisnite F12, otvorite karticu Console i otkucajte:

console.log("Zdravo, svete!");

Dokumentacija: JavaScript (mozilla.org).

7. Visual Basic

U TIOBE indeksu „Visual Basic“ znači Visual Basic .NET, Microsoftov jezik za platformu .NET. Stari Visual Basic 6 se vodi posebno, na 25. mestu. Sintaksa mu koristi reči umesto znakova (If ... Then ... End If), pa se čita skoro kao engleski tekst. Microsoft ga i dalje podržava, ali od 2020. više ne dodaje nove mogućnosti jeziku.

Visual Basic se danas najviše sreće u postojećim poslovnim programima koje firme održavaju godinama. Srodni jezik VBA živi u Excelu, Wordu i Accessu: ako ste nekada snimili makro u Excelu, Excel je za vas napisao VBA kod.

Zanimljivo: prvi proizvod Microsofta, 1975, bio je interpreter za jezik BASIC za računar Altair 8800, koji su napisali Bill Gates i Paul Allen. Visual Basic 1.0 iz 1991. doneo je novinu: prozor programa se crtao mišem, a kod se pisao „iza“ dugmadi. Mnogi današnji programeri su prve programe napravili baš tako.

Prvi program:

Module Program
    Sub Main()
        Console.WriteLine("Zdravo, svete!")
    End Sub
End Module

Dokumentacija: Visual Basic (microsoft.com).

8. SQL

SQL (Structured Query Language) je jezik za rad sa relacionim bazama podataka. Napravili su ga Donald Chamberlin i Raymond Boyce u IBM-u 1970-ih, na osnovu ideje o relacionim bazama koju je 1970. objavio njihov kolega Edgar F. Codd. SQL je deklarativan: opisujete koje podatke želite, a sistem baze sam bira kako da ih pronađe.

SQL je standardizovan (poslednja verzija je SQL:2023), a svaki sistem ima svoje dodatke: MySQL (mysql.com), PostgreSQL (postgresql.org), Microsoft SQL Server (microsoft.com) i Oracle. Gotovo svaki poslovni program, prodavnica i veb sajt ima bazu iza sebe, pa je SQL jezik koji dobro dođe svakom programeru, bez obzira na to u čemu inače radi. Kako se baza planira, pročitajte u tekstu izrada baze podataka.

Zanimljivo: prvo ime jezika bilo je SEQUEL (Structured English Query Language), ali je moralo da se promeni jer je naziv već bio zaštićen. Zato se i danas izgovara na dva načina, „es-kju-el“ i „sikvel“, i oba su tačna.

Primer upita čita se skoro kao rečenica: „izaberi ime i grad kupaca iz Beograda, poređane po imenu“:

SELECT ime, grad
FROM kupci
WHERE grad = 'Beograd'
ORDER BY ime;

9. R

R je jezik za statistiku i analizu podataka koji su napravili Ross Ihaka i Robert Gentleman na Univerzitetu u Oklandu, na Novom Zelandu, 1993. Ima više od 20.000 gotovih paketa za statističke metode i grafikone (najpoznatiji je ggplot2), pa se retko nešto piše od nule.

Koriste ga naučnici, statističari, biolozi, epidemiolozi i analitičari u bankama i farmaceutskim firmama. Mnogi naučni radovi sa grafikonima koje ste videli u novinama napravljeni su u R-u. Ove godine je u TIOBE indeksu skočio četiri mesta, na 9. mesto.

Zanimljivo: ime R dolazi od prvih slova imena autora (Ross i Robert), a istovremeno je igra reči sa jezikom S, na kome je R zasnovan.

Prosek niza brojeva u dva reda (strelica <- je način dodele vrednosti u R-u):

x <- c(4, 8, 15, 16, 23, 42)
mean(x)

Zvanični sajt: r-project.org.

10. Rust

Rust je nastao kao lični projekat Graydona Hoarea, zatim ga je razvijala Mozilla, a verzija 1.0 je izašla 2015. Danas ga vodi Rust Foundation. Brz je kao C i C++, ali prevodilac pri prevođenju sprečava čitavu grupu grešaka u radu sa memorijom, koje su čest uzrok bezbednosnih propusta. Početnici se u prvim nedeljama često „svađaju“ sa prevodiocem, ali kada program jednom prođe prevođenje, obično radi.

Zato ga uvode velike kompanije: koristi se u jezgru Linuksa, u delovima Windowsa i Androida, u alatima za komandnu liniju i na serverima. U anketi Stack Overflow je već godinama najomiljeniji jezik: 2025. je 72% onih koji su radili u njemu reklo da želi da nastavi. U TIOBE indeksu je za godinu dana skočio za osam mesta, najviše od svih jezika u prvih deset.

Zanimljivo: Rust programeri sebe zovu „Rustaceans“, po engleskoj reči za rakove (crustaceans), a nezvanična maskota jezika je narandžasti rak Ferris.

Prvi program (uzvičnik u println! znači da je to makro, a ne obična funkcija):

fn main() {
    println!("Zdravo, svete!");
}

Zvanični sajt: rust-lang.org.

11. Fortran

Fortran je razvio tim Johna Backusa u IBM-u 1957. i jedan je od najstarijih jezika koji se i danas koriste. Bio je prvi jezik visokog nivoa koji je ušao u široku upotrebu: pre njega su se programi pisali u mašinskom kodu ili asembleru. Namenjen je numeričkim proračunima i u tome je i dalje veoma brz.

Na njemu rade vremenske prognoze, klimatski modeli, fizičke simulacije i programi na superračunarima. Kada vam prognoza kaže da sutra pada kiša, deo računa iza nje verovatno je urađen u Fortranu. Poslednji standard je Fortran 2023.

Zanimljivo: ime je skraćenica od FORmula TRANslation. Prvi programi pisali su se na bušenim karticama: svaki red koda bila je jedna kartica, a program od hiljadu redova bio je kutija kartica koja nikako nije smela da ispadne iz ruku.

Prvi program:

program zdravo
    print *, "Zdravo, svete!"
end program zdravo

Sajt zajednice: fortran-lang.org.

12. Go

Go su u Google-u napravili Robert Griesemer, Rob Pike i Ken Thompson, a javno je predstavljen 2009. Priča kaže da su ga smislili dok su čekali da se prevede jedan veliki C++ program. Zato je jezik namerno mali i jednostavan, prevodi se za tren i daje jedan izvršni fajl bez dodatnih zavisnosti. Ugrađena podrška za istovremeno izvršavanje (gorutine i kanali) olakšava pisanje servera koji opslužuju mnogo korisnika odjednom.

Na Go-u su napisani alati na kojima počiva današnji „oblak“: Docker, Kubernetes i Terraform. Najčešće se koristi za serverske servise, API-je i alate za komandnu liniju. Ove godine je u TIOBE indeksu pao za četiri mesta, ali ga programeri i dalje rado koriste.

Zanimljivo: maskota jezika je gofer, glodar nalik veverici, koga je nacrtala ilustratorka Renée French. Jedan od autora, Ken Thompson, 1969. je napravio i UNIX i jezik B, prethodnika C-a. Pošto je reč „go“ teško pretraživati, jezik se često zove „golang“.

Prvi program:

package main

import "fmt"

func main() {
    fmt.Println("Zdravo, svete!")
}

Zvanični sajt: go.dev.

13. Delphi/Object Pascal

Delphi je razvojno okruženje koje je Borland izbacio 1995, a zasnovano je na jeziku Object Pascal. Pascal je 1970. napravio švajcarski profesor Niklaus Wirth, kao jezik za učenje programiranja, i generacije studenata su na njemu napisale prve programe. Danas Delphi razvija Embarcadero.

Poznat je po brzoj izradi Windows programa: prozori se slažu mišem, a aplikacija se lako povezuje sa bazom podataka. Mnogo knjigovodstvenih, magacinskih i drugih poslovnih programa napisano je u Delphiju i još se održava.

Zanimljivo: ime je dobio po proročištu u Delfima. Delphi je bio namenjen povezivanju sa bazama podataka, a najpoznatija baza bila je Oracle (na engleskom „proročište“), pa se govorilo: „Ako želite da razgovarate sa proročištem, idite u Delfe.“

Prvi program:

program Zdravo;
begin
  WriteLn('Zdravo, svete!');
end.

Zvanični sajt: Delphi (embarcadero.com).

14. PHP

PHP je napravio Rasmus Lerdorf sredinom 1990-ih kao skup alata za svoj lični sajt, a ne kao ozbiljan programski jezik. Ubrzo su ga počeli da koriste i drugi, i danas je jedan od najraširenijih jezika na vebu. Izvršava se na serveru i pravi HTML koji stiže u pregledač, pa posetilac nikada ne vidi PHP kod.

Na PHP-u rade WordPress, Joomla, Drupal i gotovo svaki hosting paket, pa je i dalje jezik na kome radi najveći broj sajtova čiji se serverski jezik može utvrditi. I ovaj sajt je napisan u PHP-u. Savremeni PHP (verzije 8.x) je brz i ima tipove, a najpoznatiji okviri su Laravel i Symfony.

Zanimljivo: PHP je u početku značio „Personal Home Page“. Danas je to skraćenica „PHP: Hypertext Preprocessor“, koja sadrži samu sebe. Maskota jezika je plavi slon, „elePHPant“.

Prvi program:

<?php
echo "Zdravo, svete!";

Zvanični sajt: php.net.

15. Scratch

Scratch je vizuelni jezik za decu i početnike, koji je 2007. objavila laboratorija MIT Media Lab. Program se ne kuca, nego se slaže od šarenih blokova, kao slagalica, pa nema sintaksnih grešaka. Dete odmah vidi rezultat: lik na ekranu hoda, skače i govori.

Koristi se u školama širom sveta za prve korake u programiranju, a u njemu se prave igrice, animacije i interaktivne priče. Svoj projekat možete objaviti na sajtu Scratcha, a drugi mogu da ga pogledaju i preprave. Ako imate dete koje voli igrice, Scratch je dobar način da počne da ih pravi, a ne samo da ih igra.

Zanimljivo: ime dolazi od „skrečovanja“, tehnike kojom DJ-evi mešaju zvuk sa ploča. I u Scratchu se tuđi projekti slobodno preuzimaju i prerađuju u nešto novo. Maskota je narandžasta mačka.

Prvi program su dva bloka jedan ispod drugog: „kada se klikne na zelenu zastavicu“ i „reci Zdravo, svete!“. Sajt: scratch.mit.edu.

16. Asembler

Asembler (asemblerski jezik) nije jedan jezik, nego zapis mašinskih instrukcija određenog procesora rečima umesto brojevima. Svaka porodica procesora (x86, ARM, RISC-V) ima svoj. Program u asembleru radi tačno ono što ste napisali, instrukciju po instrukciju, bez ijednog koraka viška.

Danas se u njemu retko pišu celi programi, ali se koristi za najkritičnije delove koda, pokretanje sistema, mikrokontrolere i analizu tuđih programa (reverzni inženjering). Ko jednom napiše nešto u asembleru, zauvek drugačije gleda na „obične“ jezike.

Zanimljivo: računarska igra RollerCoaster Tycoon iz 1999. napisana je gotovo u celosti u asembleru, i to rad jednog čoveka, Chrisa Sawyera. Program koji je 1969. vodio Apolo 11 do Meseca pisan je u asembleru za brodski računar, a ceo kod je danas javno dostupan na GitHub-u.

Dve instrukcije za procesore x86 (posle tačke-zareza su komentari):

mov eax, 5    ; upiši 5 u registar eax
add eax, 3    ; dodaj 3, sada je u eax 8

17. Ada

Ada je nastala početkom 1980-ih po narudžbini Ministarstva odbrane SAD, koje je tada koristilo stotine različitih jezika i htelo jedan zajednički. Konkurs je dobio tim koji je vodio Francuz Jean Ichbiah. Jezik je strog i pravi tako da se greške otkriju što ranije, još pri prevođenju.

Zato se koristi tamo gde greška može da košta života: u avionima, železničkoj signalizaciji, svemirskim letelicama i vojnim sistemima. Ada možda upravlja nekim delom aviona kojim ste leteli, a da to nikada niste saznali.

Zanimljivo: jezik je dobio ime po Adi Lavlejs, koja je 1843. napisala postupak za računanje Bernulijevih brojeva na Bebidžovoj analitičkoj mašini, koja nikada nije napravljena. Zato se smatra prvim programerom na svetu. Standard jezika nosi oznaku MIL-STD-1815, jer je 1815. godina njenog rođenja.

Prvi program:

with Ada.Text_IO;

procedure Zdravo is
begin
   Ada.Text_IO.Put_Line ("Zdravo, svete!");
end Zdravo;

Sajt zajednice: ada-lang.io.

18. Swift

Swift je Apple predstavio 2014. kao naslednika Objective-C-a. To je glavni jezik za aplikacije za iPhone, iPad, Mac, Apple Watch i Apple Vision Pro, najčešće uz SwiftUI za izradu interfejsa. Otvorenog je koda i radi i na Linuksu, pa se koristi i na serveru. Ove godine je u TIOBE indeksu skočio sedam mesta.

Ako želite da pravite aplikacije za Apple uređaje, Swift je prirodan izbor, ali vam za to treba Mac, jer se aplikacije prave u Apple-ovom okruženju Xcode.

Zanimljivo: Chris Lattner je počeo da razvija Swift 2010, u tajnosti, i četiri godine je za njega znao mali broj ljudi u Apple-u. Apple ima i besplatnu aplikaciju Swift Playgrounds, u kojoj se programiranje uči kroz igru, i deca i odrasli.

Prvi program (isti kao u Pythonu):

print("Zdravo, svete!")

Zvanični sajt: swift.org.

19. Objective-C

Objective-C su početkom 1980-ih napravili Brad Cox i Tom Love, dodajući jeziku C slanje poruka između objekata po uzoru na jezik Smalltalk. Kroz računare NeXT, firme koju je Steve Jobs osnovao posle odlaska iz Apple-a, stigao je u Apple i bio glavni jezik za macOS i iOS do pojave Swifta.

Nove aplikacije se danas uglavnom pišu u Swiftu, ali veliki deo postojećeg koda i Apple-ovih biblioteka je i dalje u Objective-C-u. Ove godine je u TIOBE indeksu napravio najveći skok na listi, za deset mesta, i vratio se u prvih 20.

Zanimljivo: prvi veb pregledač na svetu, WorldWideWeb, Tim Berners-Lee je 1990. napisao u Objective-C-u na računaru NeXT. Bez ovog jezika veb bi možda izgledao drugačije.

Prvi program:

#import <Foundation/Foundation.h>

int main() {
    NSLog(@"Zdravo, svete!");
    return 0;
}

Dokumentacija: Objective-C (apple.com).

20. COBOL

COBOL je nastao 1959. kao jezik za poslovnu obradu podataka, a na njegov nastanak je mnogo uticala Grace Hopper, jedna od pionirki računarstva. Pisan je tako da podseća na engleske rečenice, sa idejom da ga razumeju i menadžeri, a ne samo programeri.

I danas na njemu rade sistemi banaka, osiguravajućih društava i državnih službi na velikim računarima (mainframe), jer je zamena ogromnih i proverenih sistema skupa i rizična. Kada podignete novac sa bankomata, velika je šansa da je negde u lancu bio i COBOL program.

Zanimljivo: kada je 2020. zbog pandemije naglo porastao broj zahteva za pomoć nezaposlenima, nekoliko američkih saveznih država javno je tražilo programere koji znaju COBOL, jer su njihovi sistemi pisani u njemu, a iskusni programeri su uglavnom otišli u penziju.

Prvi program:

IDENTIFICATION DIVISION.
PROGRAM-ID. ZDRAVO.
PROCEDURE DIVISION.
    DISPLAY "Zdravo, svete!".
    STOP RUN.

Važni jezici koji nisu u TIOBE prvih 20

Neki jezici su u TIOBE indeksu nisko, a programeri ih svakodnevno koriste. Brojevi u zagradi su mesto u TIOBE indeksu i procenat ispitanika u anketi Stack Overflow 2025 koji su u njemu radili.

TypeScript (TIOBE 39, Stack Overflow 43,6%)

TypeScript je Microsoftova nadogradnja JavaScript-a (2012) sa statičkim tipovima: greške se vide već pri pisanju koda, a ne tek kada korisnik klikne na pogrešno dugme. Prevodi se u običan JavaScript. Danas je uobičajen izbor za veće veb aplikacije u React-u, Angular-u i Vue-u. Zanimljivo je da ga je osmislio Anders Hejlsberg, isti čovek koji stoji iza Turbo Pascala, Delphija i C#-a. Sajt: typescriptlang.org.

Bash i Shell (Stack Overflow 48,7%)

Shell je komandni jezik UNIX-a i Linuksa, a najrasprostranjeniji je Bash. Njime se pokreću komande, pišu skripte za automatizaciju i održavanje servera i povezuju drugi programi. Ime Bash je igra reči: „Bourne Again SHell“ zvuči kao „born again“ (ponovo rođen), jer je nastao kao zamena za stariji Bourne shell. Na Windowsu istu ulogu ima PowerShell (TIOBE 32, Stack Overflow 23,2%).

Kotlin (TIOBE 26, Stack Overflow 10,8%)

Kotlin je napravila firma JetBrains, a Google ga od 2019. preporučuje kao prvi izbor za Android aplikacije. Radi na Java virtuelnoj mašini i može se mešati sa Java kodom, ali je kraći i sigurniji. Ime je dobio po ostrvu Kotlin kod Sankt Peterburga, isto kao što je Java dobila ime po ostrvu. Sajt: kotlinlang.org.

Ruby (TIOBE 22, Stack Overflow 6,4%)

Ruby je 1995. objavio Japanac Yukihiro Matsumoto, sa ciljem da programiranje bude prijatno. Najpoznatiji je po okviru Ruby on Rails, na kome su nastali GitHub, Shopify i Airbnb. Ime je dobio po dragom kamenu rubinu, kao odgovor na jezik Perl (engleski „pearl“ je biser). Ove godine je ispao iz TIOBE prvih 20. Sajt: ruby-lang.org.

Dart (TIOBE 41, Stack Overflow 5,9%)

Dart je Google-ov jezik koji se danas koristi pre svega uz Flutter, okvir za izradu aplikacija koje iz istog koda rade na Androidu, iOS-u, vebu i računaru. Ko želi jednu aplikaciju za oba telefona, a ne dve, često bira baš Flutter i Dart. Sajt: dart.dev.

Iz prošlogodišnjeg izdanja ove liste ispali su još Perl (TIOBE 23), Scala (44) i Haskell (49). HTML i CSS su u anketi Stack Overflow visoko (61,9%), ali nisu programski jezici: HTML opisuje sadržaj stranice, a CSS njen izgled.

Koji programski jezik je najtraženiji?

Odgovor zavisi od toga koga pitate. TIOBE meri koliko se o jeziku piše i traži, a Stack Overflow pita programere sa čim su zaista radili. Tabela prikazuje 20 jezika koje su programeri najviše koristili po anketi Stack Overflow 2025 (bez HTML/CSS) i mesto istih jezika u TIOBE indeksu za septembar 2026. Anketa Stack Overflow za 2026. na dan pisanja (30. 9. 2026) još nije objavljena, pa je upotrebljena poslednja dostupna.

Šta se vidi iz poređenja:

• Python, Java, C#, C++ i C su visoko na obe liste. To su sigurni izbori za učenje i posao.
• JavaScript, TypeScript, SQL i Bash programeri koriste mnogo više nego što pokazuje TIOBE. To su jezici koji se koriste uz druge jezike, svakodnevno, ali se o njima manje piše kao o „glavnom“ jeziku.
• Fortran, Delphi, Ada, COBOL i Visual Basic su visoko u TIOBE indeksu zbog velike količine starog i važnog koda i literature, ali ih koristi mali deo ispitanika na Stack Overflow-u.
• Python je u najjačem usponu: po Stack Overflow-u je za godinu dana porastao za 7 procentnih poena i jezik je koji najviše programera želi da koristi sledeće godine (39,3%).

Koji programski jezik odabrati?

Najbolji jezik je onaj koji odgovara onome što želite da pravite. Tabela daje polazni izbor za najčešće oblasti.

Koji programski jezik učiti prvi?

Ako tek počinjete, najbolje je da krenete od jezika opšte namene, a za većinu ljudi to je Python. Neće vas zamarati zagradama i tačka-zarezima, a sve što naučite (promenljive, uslove, petlje, funkcije, rad sa podacima) važi i u svakom sledećem jeziku. Ako vas više od svega privlači veb, počnite sa HTML-om, CSS-om i JavaScript-om: rezultat vidite odmah u pregledaču, a to je velika motivacija. Za decu je Scratch odličan početak, a posle njega Python.

Nemojte da vas plaši izbor. Drugi jezik se uči mnogo brže od prvog, a većina programera tokom karijere radi u više jezika. Mnogo je važnije da učite praveći nešto svoje: kalkulator, spisak zadataka, mali sajt o svom hobiju. Od čitanja se ne postaje programer, kao što se ne postaje plivač gledajući bazen.

Ako učite radi posla, pogledajte i oglase za posao u svom gradu. Oni najbolje pokazuju koji se jezici traže tamo gde želite da radite.

Kako se meri popularnost programskih jezika?

• TIOBE indeks objavljuje holandska firma TIOBE svakog meseca. Broji rezultate pretrage za „programiranje u jeziku X“ na više pretraživača i sajtova. Pokazuje koliko je jezik prisutan na internetu, a ne koliko se koda u njemu piše.
• Anketa Stack Overflow 2025 (stackoverflow.co) se sprovodi jednom godišnje među posetiocima tog sajta. Na pitanje o jezicima 2025. je odgovorilo 31.771 ispitanika. Pokazuje sa čim programeri stvarno rade, ali su u njoj više zastupljeni veb programeri.
• GitHub Octoverse (github.com) je godišnji izveštaj o jezicima u projektima na GitHub-u. Dobar je za praćenje otvorenog koda.

Nijedan izvor nije savršen, zato ova stranica upoređuje dva. Lista se obnavlja jednom godišnje, a ranija izdanja ostaju u arhivi.

Ranija izdanja ove liste

• 20 najpopularnijih programskih jezika u 2025. godini
• 20 najpopularnijih programskih jezika u 2024. godini
• 20 najpopularnijih programskih jezika u 2023. godini