Kako početi sa frilensingom: moje iskustvo, prvi klijenti i cene

Frilensing znači da radite za sebe, za klijente koje sami nađete, najčešće preko interneta. Ja tako radim od 2018. godine, iz sela pored Bačke Topole, za klijente iz celog sveta. Ovde je moja priča i sve što sam usput naučio: kako se nalaze prvi klijenti, koliko naplaćivati i šta vam niko ne kaže unapred.

Kako sam postao frilenser?

U Beogradu sam proveo 24 godine. Radio sam kao programer u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, a zatim kao sistem administrator i IT menadžer u jednoj privatnoj firmi. Firma je vremenom postala nestabilna, plata je počela da kasni, a ja sam baš tada upoznao devojku sa kojom sam želeo da gradim život.

Odlučili smo da odemo iz Beograda, u moje rodno selo Tomislavce, pored Bačke Topole, kod mojih roditelja. Iznajmio sam kombi, spakovao sve stvari (kombi je bio pun do krova) i moja devojka, danas moja supruga, i ja smo krenuli. Posle 24 godine u gradu, novi početak na selu.

Kada smo stigli, nisam imao nikakav posao. Počeo sam da tražim sajtove sa ponudama poslova za frilensere, prvo Freelancer, a zatim Upwork. U isto vreme sam počeo da pravim ovaj sajt, programiranje.co.rs, da bih se predstavio na internetu. Prvi poslovi su bili sitni, ali su bili početak.

Onda sam naleteo na čoveka iz Australije. Prvo sam mu napravio jedan Windows servis, a zatim me je angažovao da zajedno pravimo SaaS aplikaciju za firme koje se bave obezbeđenjem. Za njega sam radio oko dve godine i od toga smo živeli. Usput sam radio i manje poslove preko Upworka, a kasnije sam otvorio nalog i na Fiverru, gde sam takođe imao nekoliko poslova. Pomogao je i ugovor o održavanju sa Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata, koji sam imao od odlaska iz Zavoda pa sve do prošle godine.

Sve u svemu, uspeo sam da opstanem kao frilenser sve ove godine i podelim ovo iskustvo sa vama.

Kakve poslove radi frilenser?

Frilenser, ili slobodnjak, nema stalan posao kod jednog poslodavca. Posao traži i dogovara sam, kako koji naiđe: jednom je to projekat od nekoliko dana, a drugi put saradnja od nekoliko godina. Zato je spisak mojih poslova šarolik. U mom portfelju je oko 70% projekata koje sam do sada uradio, a među njima su:

• Windows programi po meri i programi za automatizaciju posla (C# i VB.NET);
• dodaci za Excel, Word i Outlook (VSTO), među njima i dodatak za Excel koji šalje e-fakture preko SEF-a;
• poslovne veb aplikacije i sajtovi na WordPressu i na mom sistemu NoEmStilOK;
• povezivanje sa drugim sistemima preko API-ja i naplata (Stripe, Xero);
• optimizacija i prenos baza podataka;
• softver za upravljanje uređajima, povezan sa programom EZCAD;
• automatizacija pregledača i prikupljanje podataka sa sajtova (web scraping);
• AI asistenti, na primer obrada Word dokumenta pomoću ChatGPT-ja, pasus po pasus.

Sve ove projekte, sa opisima, možete pogledati u mom portfelju radova.

Šta je dobro u frilensingu?

• Sloboda. Sami birate projekte, klijente i radno vreme. Želite da radite u pidžami? Samo napred. Treba vam slobodno popodne? Odgovarate samo sebi i svojim klijentima.
• Radite odakle god želite. Meni je internet omogućio da živim na selu i radim za klijente iz Australije i drugih zemalja. Bez toga ne bismo mogli da odemo iz Beograda.
• Novi ljudi. Ovo je prednost koju ljudi najčešće ne očekuju. Kroz projekte sam upoznao mnogo ljudi iz raznih zemalja, i sa mnogima sam i danas u kontaktu.
• Zarada. Zarada nije ograničena platom. Zavisi od toga koliko posla nađete i, kao što ćete videti ispod, koliko ga naplatite.
• Raznovrsnost. Danas Windows servis, sutra sajt, prekosutra baza podataka. Stalno učite nešto novo.

Šta je teško?

• Neizvesnost. Ovo je najveća mana i treba je reći otvoreno. Posla nekada ima od jutra do večeri, a nekada ga nema nimalo. I dok pišem ovaj tekst, prolazim kroz takav period.
• Niko vam ne planira posao. Traženje klijenata, dopisivanje, ponude i naplata su takođe vaš posao, samo što ih niko ne plaća.
• Vremenske zone. Kada je klijent na drugom kraju sveta, dogovori se često dešavaju rano ujutru ili kasno uveče.
• Nema kolega pored vas. Nema s kim da popijete kafu i prokomentarišete problem. Tu pomažu zajednice programera, forumi i stari kolege.

Gde se traže prvi klijenti?

Platforme za frilensere su najlakši početak, jer klijenti tamo već traže nekoga. Najveće su:

Platforme naplaćuju proviziju i pravila im se često menjaju, pa ih proverite pre nego što počnete. Ne zaboravite ni stare kontakte: bivše poslodavce, kolege i klijente. Moj ugovor o održavanju sa Zavodom je dobar primer da i stari poslodavac može postati klijent.

I na kraju, sopstveni sajt. Profil na platformi pripada platformi, a sajt pripada vama. Zato sam na početku napravio ovaj sajt, a zašto je sopstveni sajt važan za svakog ko radi na vebu, lepo objašnjava tekst pokrenite sopstveni veb sajt.

Kako napisati profil i predlog za posao?

Na platformama na isti oglas često stigne nekoliko desetina predloga. Klijent pročita prve dve rečenice i odluči da li čita dalje. Evo šta pomaže:

1. Nema šablona. Svaki predlog pišite za taj oglas. Klijent odmah prepozna kopirani tekst.
2. Počnite od njegovog problema, a ne od sebe. U prvoj rečenici pokažite da ste razumeli šta mu treba.
3. Navedite sličan posao koji ste radili i ukratko kako biste pristupili ovom.
4. Odgovorite na sva pitanja iz oglasa. Klijenti ih često postavljaju baš da vide ko je pročitao oglas do kraja.
5. Završite pitanjem ili predlogom sledećeg koraka, na primer kratkog razgovora.

Profil neka bude ažuran, sa primerima radova (uz dozvolu prethodnih klijenata) i jasnim opisom šta radite. Bolje je biti odličan u tri stvari nego prosečan u dvadeset. Na poruke odgovarajte brzo, najkasnije u roku od jednog dana, a posle svakog završenog posla zamolite klijenta za ocenu i komentar. Ocene su na platformama vaša valuta.

Koliko naplaćivati?

Ovo je mesto gde sam ja najviše grešio. Uvek sam bio jeftin. Posla je bilo od jutra do večeri i nisam se žalio, ali mi je danas žao što nisam naplaćivao više, jer ovako nisam uspeo mnogo da uštedim. A ušteđevina je ono što frilenseru treba kada dođu meseci bez posla.

Zato cenu ne određujte prema tome koliko traže drugi na platformi, nego od računice:

• Saberite koliko vam je potrebno mesečno, zajedno sa porezom, osiguranjem i štednjom.
• Procenite koliko sati mesečno zaista možete da naplatite. Veliki deo vremena odlazi na traženje posla, dopisivanje i učenje.
• Podelite prvi broj drugim. To je najniža cena vašeg sata, ispod koje radite na gubitak.

Na primer, ako vam za mesec treba 1.500 evra, a realno možete da naplatite 100 sati, sat ne sme da bude jeftiniji od 15 evra. Na to treba dodati porez, osiguranje i štednju. Sa svakim novim klijentom i svakom dobrom ocenom podignite cenu. Niska cena ne donosi samo malu zaradu, nego često i najteže klijente. Zašto neki klijenti ni tada ne žele da plate koliko vredite, pisao sam u tekstu programer slobodnjak: zašto klijenti ne plaćaju koliko vredite.

Kako zadržati klijente?

Novog klijenta je mnogo teže naći nego zadržati postojećeg. Moj klijent iz Australije počeo je sa jednim Windows servisom, a završio sa dve godine zajedničkog rada. Ono što pomaže:

• Razjasnite očekivanja na početku. Ne možete isporučiti ono što niste razumeli. Ako nešto nije jasno, pitajte pre nego što počnete.
• Javljajte se redovno, i kada nema problema. Klijent koji zna gde je projekat je miran klijent.
• Budite proaktivni. Predlažite rešenja, upozorite na problem pre nego što nastane, recite svoje stručno mišljenje.
• Dogovorite se oko vremenskih zona: kada je klijent dostupan za pitanja i kada vi.
• Javite se posle završetka posla. Zahvalite se, pitajte da li sve radi i predložite šta bi moglo da bude sledeće.

Porezi i rezerva

Ja sam se kao preduzetnik registrovao u APR-u još dok sam radio u firmi, jer sam i tada imao poneki posao sa strane. Kada sam postao frilenser, izabrao sam da vodim poslovne knjige (takozvani knjigaš), jer tako mogu sam da odredim ličnu zaradu preduzetnika, a porez i doprinosi su na minimumu. Koji oblik je najbolji za vas, zavisi od prihoda i klijenata, pa o tome porazgovarajte sa knjigovođom pre nego što počnete.

Pored poreza, odvojite rezervu za mesece bez posla, najbolje za nekoliko meseci troškova. Ako na nešto treba da potrošite novac na početku, neka to bude dobra stolica i pristojan sto, jer ćete za njima provesti hiljade sati.

Da li bih ponovo?

Da. Frilensing mi je omogućio da živimo tamo gde smo želeli, da radim zanimljive projekte i da upoznam ljude koje inače nikada ne bih sreo. Ali bih od prvog dana naplaćivao više i od prvog dana odvajao rezervu.

Ako razmišljate da počnete, ne čekajte savršen trenutak. Napravite profil, pošaljite prvi predlog i napravite svoj sajt. Prvi klijent je najteži, a posle njega sve ide lakše.