Ovo je prevod Google-ove dokumentacije Spam policies for Google web search (eng.) (google.com), verzija preuzeta u septembru 2026. Original je objavljen pod licencom Creative Commons Attribution 4.0; tekst je preveden na srpski, a linkovi vode na Google-ovu dokumentaciju na engleskom. Ranije je na ovoj stranici bio prevod starijih „smernica za kvalitet“ iz Google-ovih smernica za vebmastere, koje su 2022. godine zamenjene ovim pravilima.
U kontekstu Google pretrage, spam su tehnike kojima se obmanjuju korisnici ili manipuliše sistemima pretrage da bi se neki sadržaj istaknuto prikazao, na primer pokušaji da se sistemi pretrage navedu da sadržaj visoko rangiraju ili pokušaji manipulacije odgovorima generativne veštačke inteligencije u Google pretrazi. Pravila protiv spama štite korisnike i poboljšavaju kvalitet rezultata pretrage. Da bi mogao da se pojavi u rezultatima Google veb pretrage, sadržaj (veb stranice, slike, video snimci, vesti ili drugi materijal koji Google pronađe na vebu) ne sme da krši opšta pravila Google pretrage niti pravila protiv spama navedena na ovoj stranici. Pravila važe za sve rezultate veb pretrage, uključujući i one sa Google-ovih sopstvenih servisa.
Postupke koji krše pravila Google otkriva automatskim sistemima i, po potrebi, ljudskom proverom koja može da dovede do ručne radnje (manual action). Sajtovi koji krše pravila mogu biti slabije rangirani ili se uopšte ne pojavljivati u rezultatima.
Ako smatrate da neki sajt krši Google-ova pravila protiv spama, javite Google-u tako što ćete podneti prijavu o kvalitetu pretrage. Google se usredsređuje na razvoj skalabilnih i automatizovanih rešenja, i te prijave koristi da dodatno poboljša svoje sisteme za otkrivanje spama.
Pravila pokrivaju uobičajene spam prakse, ali Google može da preduzme mere protiv bilo koje vrste spama koju otkrije.
Prikrivanje (cloaking)
Prikrivanje je praksa prikazivanja različitog sadržaja korisnicima i pretraživačima, sa namerom da se manipuliše rangiranjem i obmanu korisnici. Primeri prikrivanja:
- prikazivanje stranice o turističkim destinacijama pretraživačima, a stranice o jeftinim lekovima korisnicima;
- ubacivanje teksta ili ključnih reči na stranicu samo kada je stranicu zatražio pretraživač, a ne čovek.
Ako vaš sajt koristi tehnologije kojima pretraživači teško pristupaju, kao što su JavaScript ili slike, pogledajte Google-ove preporuke kako da taj sadržaj učinite dostupnim i pretraživačima i korisnicima, bez prikrivanja.
Kada je sajt hakovan, nije retkost da haker koristi prikrivanje kako bi vlasniku sajta otežao da otkrije napad. Pročitajte više o tome kako da popravite hakovan sajt i izbegnete hakovanje.
Ako koristite naplatni zid (paywall) ili drugi mehanizam koji ograničava pristup sadržaju, Google to ne smatra prikrivanjem ako može da vidi ceo sadržaj iza zida, isto kao svaka osoba koja ima pristup, i ako poštujete opšte smernice za fleksibilno uzorkovanje (Flexible Sampling).
Zloupotreba ulaznih stranica (doorway)
Zloupotreba ulaznih stranica je pravljenje sajtova ili stranica koji treba da se rangiraju za određene, slične upite. One vode korisnike na posredne stranice koje nisu korisne kao krajnje odredište. Primeri:
- više sajtova sa malim razlikama u URL-u i početnoj stranici, da bi se maksimalno pokrio određeni upit;
- više domena ili stranica namenjenih pojedinačnim regionima ili gradovima, koji sve korisnike usmeravaju na jednu stranicu;
- stranice napravljene samo da posetioce usmere ka stvarno upotrebljivom ili relevantnom delu sajta;
- veoma slične stranice koje više liče na rezultate pretrage nego na jasno definisanu hijerarhiju sajta kroz koju se može kretati.
Zloupotreba isteklih domena
Zloupotreba isteklih domena je kupovina domena kome je istekla registracija i njegova upotreba prvenstveno za manipulaciju rangiranjem, uz sadržaj koji korisnicima donosi malo ili nimalo vrednosti. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na:
- partnerski (affiliate) sadržaj na sajtu koji je ranije koristila neka državna institucija;
- prodaju komercijalnih medicinskih proizvoda na sajtu koji je ranije koristila neprofitna medicinska dobrotvorna organizacija;
- sadržaj o kockanju na sajtu koji je ranije pripadao osnovnoj školi.
Hakovan sadržaj
Hakovan sadržaj je svaki sadržaj postavljen na sajt bez dozvole, zbog propusta u bezbednosti sajta. Hakovan sadržaj daje loše rezultate pretrage i može da instalira zlonamerni sadržaj na uređaje korisnika. Primeri hakovanja:
- Ubacivanje koda (code injection): kada hakeri dobiju pristup sajtu, mogu pokušati da ubace zlonameran kod u postojeće stranice. To je često zlonameran JavaScript ubačen direktno u sajt ili u iframe elemente.
- Ubacivanje stranica (page injection): zbog bezbednosnih propusta hakeri ponekad mogu da dodaju nove stranice sa spam ili zlonamernim sadržajem. Te stranice često služe za manipulaciju pretraživačima ili za pokušaje phishinga. Postojeće stranice možda neće pokazivati znake hakovanja, ali nove stranice mogu da naškode posetiocima i poziciji sajta u rezultatima pretrage.
- Ubacivanje sadržaja (content injection): hakeri mogu pokušati i da neprimetno izmene postojeće stranice. Cilj im je da dodaju sadržaj koji pretraživači vide, ali koji vi i vaši korisnici teže primećujete. To može biti dodavanje skrivenih linkova ili skrivenog teksta pomoću CSS-a ili HTML-a, ili složenije izmene kao što je prikrivanje.
- Preusmeravanja: hakeri mogu da ubace zlonameran kod koji deo korisnika preusmerava na štetne ili spam stranice. Vrsta preusmeravanja ponekad zavisi od izvora posete (referrer), korisničkog agenta ili uređaja. Na primer, klik na URL u rezultatima Google pretrage može vas preusmeriti na sumnjivu stranicu, a kada isti URL otvorite direktno u pregledaču, preusmeravanja nema.
Google-ove savete za popravku hakovanih sajtova i izbegavanje hakovanja pronaći ćete na web.dev (link je u odeljku o prikrivanju).
Zloupotreba skrivenog teksta i linkova
Zloupotreba skrivenog teksta ili linkova je postavljanje sadržaja na stranicu isključivo radi manipulacije pretraživačima, tako da ga ljudi ne mogu lako videti. Primeri:
- beli tekst na beloj pozadini;
- tekst sakriven iza slike;
- tekst pomeren van ekrana pomoću CSS-a;
- veličina fonta ili providnost (opacity) postavljena na 0;
- link sakriven tako što je linkovan samo jedan mali znak (na primer, crtica u sredini pasusa).
Danas postoje mnogi elementi veb dizajna koji dinamički prikazuju i skrivaju sadržaj da bi poboljšali korisničko iskustvo; oni ne krše pravila:
- harmonika (accordion) ili kartice (tabs) koje prikazuju i skrivaju dodatni sadržaj;
- slajd-šou ili klizač koji smenjuje više slika ili pasusa;
- opis (tooltip) ili sličan tekst koji prikazuje dodatni sadržaj kada korisnik stane na element;
- tekst dostupan samo čitačima ekrana, namenjen poboljšanju iskustva ljudi koji ih koriste.
Nagomilavanje ključnih reči (keyword stuffing)
Nagomilavanje ključnih reči je punjenje veb stranice ključnim rečima ili brojevima u pokušaju da se manipuliše rangiranjem u rezultatima Google pretrage. Te ključne reči se često pojavljuju u listi ili grupi, neprirodno ili van konteksta. Primeri:
- liste telefonskih brojeva bez značajne dodate vrednosti;
- blokovi teksta koji nabrajaju gradove i regione za koje stranica pokušava da se rangira;
- ponavljanje istih reči ili fraza toliko često da zvuči neprirodno, na primer:
Neograničen kredit za prodavnicu aplikacija. Mnogo sajtova tvrdi da nudi kredit za prodavnicu aplikacija za 0 dinara, ali su svi lažni i uvek varaju korisnike koji traže neograničen kredit za prodavnicu aplikacija. Neograničen kredit za prodavnicu aplikacija možete dobiti baš ovde na ovom sajtu. Posetite našu stranicu za neograničen kredit za prodavnicu aplikacija i dobijte ga danas!
Kako ključne reči koristiti tako da drže temu bez nagomilavanja, pogledajte u tekstu o gustini ključnih reči.
Link spam
Link spam je pravljenje linkova ka sajtu ili sa sajta prvenstveno radi manipulacije rangiranjem. Primeri link spama:
- kupovina ili prodaja linkova radi rangiranja, što uključuje:
- razmenu novca za linkove ili za tekstove koji sadrže linkove;
- razmenu robe ili usluga za linkove;
- slanje proizvoda nekome u zamenu za to da o njemu napiše tekst i uključi link;
- preterana razmena linkova („linkuj mene, pa ću ja tebe“) ili partnerske stranice napravljene isključivo radi međusobnog linkovanja;
- korišćenje automatizovanih programa ili usluga za pravljenje linkova ka vašem sajtu;
- zahtevanje linka kao dela uslova korišćenja, ugovora ili sličnog dogovora, bez mogućnosti da vlasnik sadržaja treće strane označi odlazni link;
- tekstualni oglasi ili tekstualni linkovi koji ne blokiraju prenošenje vrednosti za rangiranje;
- plaćeni tekstovi (advertorial) ili nativno oglašavanje gde se plaća za članke sa linkovima koji prenose vrednost za rangiranje, ili linkovi sa optimizovanim anchor tekstom u člancima, gostujućim tekstovima ili saopštenjima za medije objavljenim na drugim sajtovima. Na primer:
Na tržištu postoji mnogo venčanog prstenja. Ako želite da imate venčanje, moraćete da izaberete najbolji prsten. Takođe ćete morati da kupite cveće i venčanicu.
- linkovi iz nekvalitetnih direktorijuma ili sajtova sa obeleživačima;
- linkovi bogati ključnim rečima, skriveni ili nekvalitetni linkovi ugrađeni u vidžete koji se distribuiraju na razne sajtove;
- široko distribuirani linkovi u podnožjima ili šablonima različitih sajtova;
- komentari na forumima sa optimizovanim linkovima u objavi ili potpisu, na primer:
Hvala, odlična informacija!
– Pavle
Pavlova pica pica Novi Sad najbolja pica Novi Sad - pravljenje sadržaja male vrednosti prvenstveno radi manipulacije signalima linkova i rangiranja.
Google razume da je kupovina i prodaja linkova normalan deo ekonomije veba, radi oglašavanja i sponzorstva. Takvi linkovi ne krše pravila sve dok su označeni vrednošću rel="nofollow" ili rel="sponsored" u oznaci <a>.
Mašinski generisan saobraćaj
Mašinski generisan saobraćaj (koji se naziva i automatizovani saobraćaj) je slanje automatizovanih upita Google-u. To uključuje preuzimanje rezultata radi provere pozicija ili druge vrste automatizovanog pristupa Google pretrazi bez izričite dozvole. Mašinski generisan saobraćaj troši resurse i ometa Google da korisnicima pruži najbolju uslugu. Takve aktivnosti krše pravila protiv spama i Google-ove uslove korišćenja.
Zlonamerne prakse
Zlonamerne prakse stvaraju nesklad između onoga što korisnik očekuje i onoga što se zaista desi, što dovodi do lošeg i obmanjujućeg iskustva ili ugrožava bezbednost i privatnost korisnika.
Česti primeri zlonamernih praksi:
- Zlonamerni softver (malware) je svaki softver ili mobilna aplikacija napravljena da naškodi računaru, mobilnom uređaju, softveru na njemu ili njegovim korisnicima. Zlonamerni softver se ponaša štetno, što može uključivati instaliranje softvera bez pristanka korisnika i instaliranje štetnog softvera kao što su virusi. Vlasnici sajtova ponekad ne znaju da se datoteke koje nude za preuzimanje smatraju zlonamernim softverom, pa ih mogu nenamerno hostovati.
- Neželjeni softver je izvršna datoteka ili mobilna aplikacija koja se ponaša obmanjujuće, neočekivano ili negativno utiče na pregledanje veba ili rad na računaru. Primeri su softver koji menja vašu početnu stranicu ili druga podešavanja pregledača bez vaše želje, ili aplikacije koje otkrivaju privatne i lične podatke bez odgovarajućeg obaveštenja. Vlasnici sajtova treba da paze da ne krše pravila o neželjenom softveru (Unwanted Software Policy) i da poštuju Google-ove smernice.
- Otimanje dugmeta „Nazad“ (back button hijacking) je kada sajt ometa navigaciju u pregledaču menjanjem istorije pregledača ili drugih funkcija, tako da korisnik ne može dugmetom „Nazad“ odmah da se vrati na stranicu sa koje je došao.
Obmanjujuće funkcije
Obmanjujuće funkcije su namerno pravljenje sajtova koji korisnike navode da misle da će dobiti neki sadržaj ili uslugu, a zapravo ne mogu. Primeri:
- sajt sa lažnim „generatorom“ koji tvrdi da daje kredit za prodavnicu aplikacija, a kredit zapravo ne daje;
- sajt koji tvrdi da nudi određenu funkciju (na primer spajanje PDF datoteka, odbrojavanje ili onlajn rečnik), ali korisnike namerno vodi na obmanjujuće oglase umesto da pruži obećanu uslugu.
Zloupotreba masovno pravljenog sadržaja
Zloupotreba masovno pravljenog sadržaja je pravljenje velikog broja stranica prvenstveno radi manipulacije rangiranjem, a ne da bi se pomoglo korisnicima. Ova praksa se obično svodi na pravljenje velike količine neoriginalnog sadržaja koji korisnicima daje malo ili nimalo vrednosti, bez obzira na to kako je napravljen.
Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na:
- korišćenje alata generativne veštačke inteligencije ili sličnih alata za pravljenje mnogo stranica bez dodate vrednosti za korisnike;
- preuzimanje feedova, rezultata pretrage ili drugog sadržaja radi pravljenja mnogo stranica (uključujući automatske izmene kao što su zamena sinonimima, prevođenje ili druge tehnike prikrivanja porekla), gde korisnici dobijaju malo vrednosti;
- spajanje ili kombinovanje sadržaja sa različitih veb stranica bez dodate vrednosti;
- pravljenje više sajtova sa namerom da se sakrije masovna priroda sadržaja;
- pravljenje mnogo stranica čiji sadržaj čitaocu nema mnogo smisla, ali sadrži ključne reči za pretragu.
Ako takav sadržaj hostujete na svom sajtu, isključite ga iz pretrage.
Preuzimanje tuđeg sadržaja (scraping)
Preuzimanje sadržaja (scraping) je uzimanje sadržaja sa drugih sajtova, često automatski, i njegovo objavljivanje radi manipulacije rangiranjem. Primeri zloupotrebe:
- ponovno objavljivanje sadržaja sa drugih sajtova bez ikakvog originalnog sadržaja ili vrednosti, pa čak i bez navođenja izvora;
- kopiranje sadržaja sa drugih sajtova, uz male izmene (na primer zamenom sinonima ili automatskim tehnikama), i ponovno objavljivanje;
- prenošenje feedova sa drugih sajtova bez ikakve posebne koristi za korisnika;
- pravljenje sajtova posvećenih ugrađivanju ili prikupljanju sadržaja, kao što su video snimci, slike ili drugi mediji sa drugih sajtova, bez značajne dodate vrednosti za korisnika.
Pravila o ugledu sajta (site reputation)
Pravila o ugledu sajta primenjuju se kada se sadržaj treće strane objavljuje na sajtu domaćinu uglavnom zbog već stečenih signala za rangiranje tog sajta, koje je stekao prvenstveno svojim sopstvenim sadržajem. Cilj ove taktike je da se sadržaj rangira bolje nego što bi mogao sam. Google je uveo izmene ovih pravila za Evropski ekonomski prostor (EEP).
Sadržaj treće strane je sadržaj koji je napravio neko ko je odvojen od sajta domaćina. Primeri su korisnici tog sajta, frilenseri, white-label usluge i sadržaj koji prave ljudi koji nisu direktno zaposleni kod sajta domaćina.
Sam sadržaj treće strane nije u suprotnosti sa pravilima o ugledu sajta; u suprotnosti je samo ako se objavljuje na sajtu domaćinu uglavnom zbog već stečenih signala za rangiranje tog sajta.
Primeri koji nisu u skladu sa pravilima uključuju, ali nisu ograničeni na:
- obrazovni sajt koji objavljuje stranicu sa sponzorisanim recenzijama brzih pozajmica, koju je napisala treća strana i istu stranicu distribuira i na druge sajtove;
- medicinski sajt koji objavljuje nekvalitetnu reklamnu stranicu treće strane o „najboljim kazinima“, koja nije uklopljena u sajt i postavljena je samo da bi se bolje rangirala zahvaljujući signalima tog sajta.
Primeri koji se NE smatraju suprotnim pravilima o ugledu sajta:
- sajtovi novinskih agencija ili servisa za saopštenja za medije;
- novinske publikacije koje preuzimaju vesti od drugih novinskih publikacija;
- sajtovi napravljeni za sadržaj korisnika, kao što su forumi ili odeljci za komentare;
- kolumne, autorski tekstovi, članci i drugi urednički sadržaj;
- sadržaj treće strane (na primer plaćeni tekstovi ili nativno oglašavanje) čija je svrha da se sadržaj direktno predstavi čitaocima (na primer promocijom unutar same publikacije), a ne da se manipuliše rangiranjem;
- korišćenje partnerskih linkova na stranici, uz pravilno označene linkove, ili ugrađivanje oglasa trećih strana na stranicu.
Ovi primeri nisu konačni. Biće i drugih slučajeva u kojima Google neće preduzeti mere.
Google generalno pretpostavlja da pojedinačne stranice (uključujući nove) odgovaraju ukupnom kvalitetu ostalih stranica na domenu. Ako otkrije da deo sajta možda nije u skladu sa ovim pravilima, sajt prolazi ljudsku proveru. Ako se tom proverom utvrdi da sajt nije u skladu sa pravilima, posledice po prikazivanje stranica u rezultatima pretrage zavise od lokacije korisnika:
- Van EEP-a: ako sajt nije u skladu sa pravilima, na odgovarajuće stranice može se primeniti ručna radnja kada se prikazuju u rezultatima za korisnike van EEP-a.
- U EEP-u: kada se stranice prikazuju u rezultatima za korisnike u EEP-u, mogu se svrstati kao odvojene od glavnog domena, ali neće biti pod uticajem ručne radnje. Tako se različiti delovi sajta rangiraju nezavisno jedni od drugih, prema sopstvenim kvalitetima. Time se sadržaj rangira dosledno u odnosu na drugi sadržaj iste vrste (na primer, sadržaj o kockanju se rangira u odnosu na drugi sadržaj o kockanju), kako bi korisnici dobili najbolje moguće rezultate za svoj upit.
Ako je vaš sajt pogođen na ovaj način, Google će vas obavestiti u izveštaju o ručnim radnjama i u centru za poruke u Search Console-u. Svi sajtovi imaju priliku da reše problem ili ulože žalbu putem zahteva za ponovno razmatranje. Sajtovi koji ispunjavaju uslove mogu posle zahteva za ponovno razmatranje i da spor iznesu pred posrednika (medijaciju).
Detaljnije smernice
U retkim slučajevima kada obavlja ljudsku proveru, Google želi da utvrdi da li je sadržaj u tom delu sajta napravljen uz dovoljno učešća, uredničkog nadzora ili doprinosa sajta domaćina da bi se smatrao potpuno uklopljenim u glavni sajt. Tako se osigurava da rangiranje stranice odražava način na koji je korisnici vide i razumeju.
Ova provera važi globalno i uzima u obzir niz objektivnih faktora koji pokazuju u kojoj meri domen domaćin kontroliše sadržaj stranice. To mogu biti:
- Način prikaza sadržaja: da li su grafički dizajn, formatiranje, tipografija i elementi korisničkog iskustva u skladu sa domenom domaćinom?
- Kvalitet sadržaja: da li na stranici postoje problemi sa kvalitetom kojih nema na glavnom domenu i koji ukazuju na odstupanje od njegovog standarda kvaliteta?
- Navedeno ili podrazumevano autorstvo: da li je jasno naznačeno ko je vlasnik sadržaja ili ko je za njega odgovoran? Postoje li znaci koji dovode u pitanje navedeno autorstvo?
- Da li se sadržaj pojavljuje na više drugih sajtova u istom ili skoro istom obliku?
Važno je da nijedan od ovih faktora sam po sebi nije ni neophodan ni dovoljan da bi se utvrdilo da li je neki deo sajta u skladu sa pravilima. U zavisnosti od situacije, neki faktori mogu biti važniji od drugih, a mogu se uzeti u obzir i drugi dokazi (na primer, ako su neke stranice deo marketinškog materijala treće strane za manipulaciju rangiranjem). Evo nekoliko primera kako Google može pristupiti ovome:
Verovatno bez mera: uklopljen odeljak sa kuponima i popustima
Izdavač ima odeljak sa kuponima i popustima u saradnji sa specijalizovanim partnerom, na drugom CMS-u od glavnog sajta, u podfolderu koji je potpuno uklopljen u početnu stranicu i u isečke dostupne u člancima izdavača. Kuponi su organizovani u kategorije specifične za tog izdavača (na primer posebne ponude, lepota, kućni aparati, odeća, lokalne radnje), iako su neki kodovi dostupni i drugde.
Komercijalna priroda sadržaja je jasno naznačena, a odeljak sadrži izjavu da je izdavač urednički odgovoran u saradnji sa partnerom (na primer, sadržaj priprema izdavač ili njegov urednički tim u saradnji sa partnerom). Neki kodovi iz odeljka pominju se i u drugim uredničkim tekstovima izdavača ili u njegovim biltenima, a kuponi i popusti su dovoljno uređeni da se vidi da je reč o zajedničkom, prepoznatljivom uredničkom radu izdavača i komercijalnog partnera. Do odeljka se lako dolazi sa glavne stranice ili iz njenih glavnih odeljaka (na primer, odeljka „Trendovi“). Problemi sa kodovima ili ponudama mogu se prijaviti izdavaču preko lako dostupnog linka na stranici i rešavaju se prema opštim pravilima izdavača za kontakt.
Mere verovatno neće biti preduzete: iako je odeljak napravljen u saradnji sa trećom stranom, sadržaj – uređen spisak kupona i popusta koji su generalno dostupni na tržištu – dopunjuje publikaciju i uklopljen je u nju. Korisnici znaju ko je za njega odgovoran i kome da se obrate u slučaju problema, u skladu sa opštim uredničkim standardima izdavača.
Verovatne mere: partnerski članak bez autora, neuklopljen u publikaciju
Svetski poznata poslovna publikacija objavljuje članak sa linkovima ka online prodavnici CBD ulja. Nisu navedeni ni autor članka ni odgovorni urednik, niti postoji naznaka o komercijalnoj prirodi sadržaja. Članak nije deo nijednog tematskog odeljka publikacije i do njega ne vode linkovi ni meni sa glavne stranice ili iz tematskih odeljaka. Iako je stranica dostupna na delu glavnog sajta izdavača, postoje dokazi da članak samo ponavlja isti sadržaj koji o tom proizvodu nudi online prodavnica treće strane.
U ovom slučaju, ne dovodeći u pitanje bilo koja druga pravila koja se mogu primeniti, Google bi verovatno preduzeo mere za rezultate pretrage van EEP-a, jer sadržaj nije povezan sa uredničkim odeljcima izdavača, jer prikaz, elementi korisničkog iskustva i kvalitet ne odgovaraju poslovnoj publikaciji (uključujući odgovarajuće naznake o komercijalnoj prirodi sadržaja), jer autorstvo i odgovorni urednik nisu jasni i jer je sadržaj zapravo kopiran sa drugog sajta.
Verovatno bez mera: originalan partnerski članak frilensera sa navedenim autorom
Novinski sajt otvara novi odeljak o kuvanju, sa partnerskim linkovima ka prodavnicama namirnica i posuđa. Sadržaj pravi frilenser koji intervjuiše poznate međunarodne kuvare, i postoje dokazi o uredničkom nadzoru publikacije domaćina: na primer, sajt je dosledno brendiran, sadrži jasne izjave o uredničkoj odgovornosti novinskog sajta, a frilenser je naveden kao autor.
Isti frilenser sličan sadržaj pravi i za druge publikacije i izdavače, ali je izbor intervjua ili recepata specifičan za ovaj novinski sajt, čak i ako su partnerski linkovi slični ili isti kao u drugim publikacijama.
U ovom slučaju, iako sadržaj piše treća strana koja radi i za druge sajtove, reč je prvenstveno o jedinstvenom sadržaju napravljenom za sajt domaćina i njegove korisnike. Autorstvo, urednička odgovornost i partnerski linkovi su jasno označeni, a formatiranje i prikaz sadržaja u skladu su sa ostatkom sadržaja izdavača. Mala je verovatnoća da bi Google u ovom slučaju preduzeo mere.
Česta pitanja
Da li ručna radnja preduzeta van EEP-a utiče na rangiranje mog sajta u EEP-u?
Ne. Ručne radnje po ovim pravilima van EEP-a utiču samo na rezultate koji se prikazuju korisnicima van EEP-a, a ne i korisnicima u EEP-u. To što je deo sajta pod ručnom radnjom van EEP-a ne koristi se kao signal za rangiranje tog sadržaja u EEP-u.
Nema obaveze da se sadržaju pod ručnom radnjom van EEP-a doda oznaka noindex, i ako se ne doda, to se ne uzima u obzir pri rangiranju tog sadržaja u EEP-u. To se takođe ne smatra pokušajem izbegavanja ili zaobilaženja ovih pravila, niti ponovljenim kršenjem.
Deo mog sajta je ranije bio pod ručnom radnjom po ovim pravilima u EEP-u. Šta se sada dešava?
Google će ukinuti sve ranije ručne radnje preduzete po ovim pravilima za stranice koje se prikazuju u rezultatima za korisnike u EEP-u. To znači da te stranice više neće biti spuštene niti pod bilo kakvom ručnom kaznom u rezultatima za korisnike u EEP-u.
Ubuduće se te stranice mogu svrstati kao odvojene od glavnog domena i rangirati prema sopstvenim kvalitetima, ali to nije automatski.
Google-ovi sistemi obezbeđuju da se stranice koje su ranije bile pod ručnom radnjom po ovim pravilima rangiraju pošteno i da ne budu u nepovoljnom položaju. To što je stranica ranije bila pod ručnom radnjom ne koristi se kao signal za njeno rangiranje.
Šta se dešava kada se deo mog sajta svrsta kao odvojen od glavnog domena jer nije u skladu sa ovim pravilima?
To svrstavanje govori Google-ovim sistemima da pretpostavka koju generalno primenjuju globalno – da pojedinačne stranice (uključujući nove) odgovaraju ukupnom kvalitetu ostalih stranica na domenu – više ne važi.
To ne znači da odvojeni deo sajta odmah gubi signale za rangiranje glavnog sajta. Sistemi za rangiranje vremenom uče da te delove sajta rangiraju nezavisno. To može dovesti do promena u rangiranju svakog dela sajta, uključujući i promene zbog poboljšanja signala na nivou sajta za jedan njegov deo.
Sama činjenica da je to svrstavanje primenjeno ne koristi se kao signal za rangiranje.
Šta mogu da uradim ako se ne slažem sa merom preduzetom na domenu?
Za sajtove u EEP-u Google je uveo novi postupak za zahteve za ponovno razmatranje, u kome se obavezuje da na zahteve odgovori u kratkom roku i da detaljnije obrazloži odluku.
U EEP-u možete koristiti i alternativno rešavanje sporova (medijaciju, link je iznad).
Prikrivena preusmeravanja (sneaky redirects)
Preusmeravanje je slanje posetioca na drugi URL od onog koji je prvobitno zatražio. Prikriveno preusmeravanje je zlonamerno preusmeravanje kojim se korisnicima i pretraživačima prikazuje različit sadržaj ili se korisnicima prikazuje neočekivan sadržaj koji ne odgovara onome što su tražili. Primeri:
- prikazivanje jedne vrste sadržaja pretraživačima, a preusmeravanje korisnika na nešto bitno drugačije;
- prikazivanje normalne stranice korisnicima računara, a preusmeravanje korisnika mobilnih uređaja na potpuno drugi, spam domen.
Iako je prikriveno preusmeravanje vrsta spama, postoji mnogo legitimnih razloga da se jedan URL preusmeri na drugi. Primeri legitimnih preusmeravanja:
- premeštanje sajta na novu adresu;
- spajanje nekoliko stranica u jednu;
- preusmeravanje korisnika na internu stranicu kada se prijave.
Kada procenjujete da li je preusmeravanje prikriveno, razmislite da li mu je namera da obmane korisnike ili pretraživače. Saznajte više o tome kako da pravilno koristite preusmeravanja na sajtu.
Tanki partnerski sadržaj (thin affiliation)
Tanki partnerski sadržaj je objavljivanje sadržaja sa partnerskim (affiliate) linkovima ka proizvodima, gde su opisi proizvoda i recenzije kopirani direktno od originalnog prodavca, bez originalnog sadržaja ili dodate vrednosti.
Partnerske stranice mogu se smatrati tankim ako su deo programa koji isti sadržaj distribuira kroz mrežu partnera bez dodatne vrednosti. Takvi sajtovi često izgledaju kao sajtovi napravljeni po kalupu, sa istim ili sličnim sadržajem ponovljenim na istom sajtu ili na više domena ili jezika. Kada bi stranica sa rezultatima pretrage prikazala nekoliko takvih sajtova, svi sa istim sadržajem, tanke partnerske stranice bi korisnicima stvorile frustrirajuće iskustvo.
Nije svaki sajt koji učestvuje u partnerskom programu tanak partnerski sajt. Dobri partnerski sajtovi dodaju vrednost smislenim sadržajem ili funkcijama. Primeri dobrih partnerskih stranica su dodatne informacije o cenama, originalne recenzije proizvoda, temeljno testiranje i ocene, navigacija kroz proizvode ili kategorije i poređenja proizvoda.
Spam koji generišu korisnici
Spam koji generišu korisnici je spam sadržaj koji korisnici dodaju na sajt kroz kanal namenjen sadržaju korisnika. Vlasnici sajtova često ne znaju za takav sadržaj. Primeri:
- spam nalozi na servisima za hosting na kojima svako može da se registruje;
- spam objave u temama na forumima;
- spam komentari na blogovima;
- spam datoteke postavljene na platforme za deljenje datoteka.
Google-ove savete kako da sprečite zloupotrebu javnih delova sajta (komentari, forumi, profili) pronaći ćete u njegovoj dokumentaciji, a savete za hakovane sajtove na web.dev.
Ostale prakse koje Google kažnjava
Uklanjanja iz pravnih razloga
Kada Google primi značajan broj opravdanih zahteva za uklanjanje zbog autorskih prava koji se odnose na određeni sajt, to može da iskoristi da u rezultatima spusti i drugi sadržaj sa tog sajta. Tako je manja verovatnoća da će ljudi naići na drugi sadržaj koji krši prava umesto na originalni. Slične signale za spuštanje Google primenjuje i na pritužbe zbog klevete, falsifikovane robe i uklanjanja po sudskom nalogu. U slučaju materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece (CSAM), Google takav sadržaj uvek uklanja čim ga otkrije i spušta sav sadržaj sa sajtova na kojima je značajan deo sadržaja te vrste.
Uklanjanja ličnih podataka
Ako Google obradi značajan broj zahteva za uklanjanje ličnih podataka koji se odnose na sajt sa eksploatatorskim praksama uklanjanja (sajtovi koji naplaćuju uklanjanje sadržaja), spušta i drugi sadržaj sa tog sajta u rezultatima. Google proverava i da li se isti obrazac ponašanja javlja i na drugim sajtovima i, ako je tako, spušta i sadržaj na njima. Slične mere spuštanja mogu se primeniti na sajtove sa značajnim brojem uklanjanja sadržaja koji uključuje objavljivanje tuđih ličnih podataka (doxxing), eksplicitne lične snimke napravljene ili podeljene bez pristanka ili eksplicitan lažni sadržaj napravljen bez pristanka.
Zaobilaženje pravila
Ako sajt nastavi sa postupcima kojima pokušava da zaobiđe pravila protiv spama ili pravila o sadržaju za Google pretragu (opšta pravila, link je na početku), Google može preduzeti odgovarajuće mere, uključujući ograničavanje ili ukidanje prava na neke funkcije pretrage (na primer Top Stories, Discover) i šire mere u Google pretrazi (na primer uklanjanje većeg dela sajta iz rezultata). Zaobilaženje uključuje, ali nije ograničeno na:
- korišćenje postojećih ili pravljenje novih poddomena, podfoldera ili sajtova sa namerom da se nastavi sa kršenjem pravila;
- korišćenje drugih metoda kojima se nastavlja distribucija sadržaja ili ponašanje koje krši pravila.
Prevare
Prevare imaju mnogo oblika, uključujući, ali ne ograničavajući se na lažno predstavljanje kao zvanična firma ili servis preko lažnih sajtova, namerno prikazivanje netačnih informacija o firmi ili usluzi, ili privlačenje korisnika na sajt pod lažnim izgovorom. Google automatskim sistemima pokušava da prepozna stranice sa prevarantskim sadržajem i spreči njihovo pojavljivanje u rezultatima pretrage. Primeri onlajn prevara:
- lažno predstavljanje kao poznata firma ili pružalac usluga, da bi se korisnici naveli da novac plate pogrešnoj strani;
- pravljenje obmanjujućih sajtova koji se predstavljaju kao zvanična korisnička podrška legitimne firme ili daju lažne kontakt podatke takve firme.
Ostavite odgovor