Споменици се подижу у зндк наше захвалности оним љу- дима који су се у прошло- сти истакли својим стварала- штвом, јунаштвом или дру- штвено-политичким радом....
Заставе су постале одавно и служиле су за давање знакова, затим за окупљање војника у борби, па онда и као обележје целе једне земље. Данас свака земља има своју заставу...
Монархија (краљевина) је такво уређење друштва у коме један човек влада целом земљом само зато што је рођен у краљевској породици. Такво уређење је застарело и рђаво....
Двадесет девети новембар је рођендан наше домовине — Соци ј ал истичке Федеративне Републике Југославије. Тај празник се свечано прославља у целој земљи. То је Дан Републике....
У ратовима гине много војника — храбрих бораца за слободу. Свима њима ми вечито дугујемо захвалност зато што су ради наше слободе јуначки жртвовали живот....
Свака земља има војску (армију), чија је дужност да брани њену слободу и независност. Да би савладали све ратне вештине, руковање оружјем и остало што је потребно...
Школа Је извор знања, а без знања нико не вреди ништа. Почев од читања и писања, па до градива средње школе и студија, човек непрекидно стиче нова знања....
Папирне новчанице израђуј е само држава, јер су оне — новац. Нико други не сме да штампа новчанице. Али, постоје људи који умеју вешто да направе лажне новчанице....
Петлић је живахно створење, увек спремно да брани своје коке, окретно и спретно. Зато се на ветроказима најчешће ставља петлић од лима. А ветроказ је — како му само име каже...
У свакој седмици постоји један дан у који се одмарамо: недеља. Она је, може се рећи, мали празник, тј. дан одмора. Прави празници су они дани када не радимо...
Возну карту купујемо да бисмо могли путовати железницом. Једном возном картом може се путовати само једанпут. Због тога кондуктер својом бушилицом пробуши ("цвикује") карту...
У градовима је све мање простора за све већи број аутомобила. Посебно је тешко пронаћи место где ћемо стати (паркирати), ако морамо да изиђемо из кола....
Употреба аутомобилске сирене ("свирање") забрањена је у свим градовима због тога што има велики број аутомобила, па кад би сваки бар једном "свирнуо" настала би таква бука...
Кад избије пожар, најважније је да ватрогасци што пре стигну до њега и почну гашење. Зато њихова кола јуре великом брзином, а да би се сви брзо склонили и направили пролаз...
Некада је свуда владао обичај да се даје напојница ("бакшиш"). Кад би, на пример, конобар донео јело и пиће и добро услужио госта, овај му је при одласку давао неколико новчића...
Већина предмета који се чувају у музејима имају велику вредност. То су скупоцене слике, вајарска дела, разни уметнички предмети. Пошто кроз музеј свакога дана прође много људи...
Обичај да се у кућу унесе јелка и да се окити, потиче из давнине. Јела (јелка) је зимзелено дрво, преко целе године свеже и сочно, па су људи веровали...
Осми март је дан жена, дан наших мама, када им ми донесемо букетић цвећа и честитамо празник. Као што је дан Нове године посвећен години која долази...
Први април је дан кад са својим друговима и другарицама збијамо шале да их преваримо, па кад нам то успе, довикнемо: Апри-ли-ли-ли! Не зна се тачно како је настао овај обичај...
У многим градовима праве се повремено велике и веселе свечаности које се зову карневали. Тада се пева, игра и весели, али је главна забава у томе да се сви маскирају...
Први мај је дан радног народа. То је највећи празник свих радних људи широм света. Он се прославља у знак сећања на дугогодишњу борбу за радничка права...
Зграде и споменици који су вредни пажње свију нас, ноћу су осветљени украсним светлима. То су једнобојни или разнобојни рефлектори или јаке сијалице...
Пре него што су измислили азбуку, људи су цртежима изражавали оно што су хтели да напишу. То није било нимало лако, јер је требало много цртежа, а и прилично цртачке вештине....
Многа деца никада нису ишла у школу, па су целога живота остала неписмена. То се најчешће догађа у сиромашним земљама или у забаченим крајевима где нема школа....
Кад обично говоримо, наше реченице нису онако лепо срочене и складне као што су у књизи. Кад неко пише књигу, он то чини полако, дотерује реченице и бира речи....
Бурма је прстен без украса, а носе је они који су ступили у брак. На унутрашњој страни бурме коју носи жена исписано је мужевљево име и датум венчања, — и обрнуто....
Злато је редак и леп метал. Њега на свету има врло мало и зато је драгоцено. Поред тога, оно никад не губи своју боју и свој сјај, нити може да зарђа....
Корачање на врховима прстију даје балету драж лепршаве игре, па нам се чини да ће балерина свакога часа полетети као лептирић, одвојити се од тла, залепршати....
По старом обичају, шешир се увек мора скинути пред онима које поштујемо и ценимо. Тако се чинило и онда кад су мушки шешири били врло раскошни, искићени перјем и накинђурени...
Деца воле да их родитељи држе за руку. Тако се осећају сигурнија кад иду улицом, заштићена од сваке опасности. Топлина мајчине руке прелази и на нас....
Кад отац преврне чашу нико га не грди зато што грдња не би имала никакву сврху. Отац зна да то не треба чинити, јер је још у детињству научио шта је добро а шта зло....
Постоје људи који верују у разне измишљотине. За такве људе кажемо да су сујеверни, а оно у шта они верују називамо сујеверјем. Сујеверје је кад неко сматра да је број 13 несрећан...
Одувек су мушкарци и жене имали различиту одећу, усклађену са оним шта је ко од њих радио. Пошто су се мушкарци више кретали, јахали коње, трчали и ратовали...
Руж (црвенило) се ставља зато да би усне изгледале свежије и руменије, нарочито кад жена има бледо лице. Поред тога, руж заштићује усне од ветра, да не испуцају....
Некада је коњица била најбољи и најважнији део сваке војске. То је било пре него што су уведени камиони и тенкови. Коњ је био незаменљив за брзо кретање војника...
Кад зевамо, ми широм отворимо уста. То није баш леп призор, а осим тога никога у нашој околини — осим лекара, кад смо на прегледу — не занима како изгледа наша гуша!...
Брада на лицу непрекидно расте, па је мушкарци скидају бријањем. То чине најчешће ујутру, после умивања. Обријано лице изгледа свеже, кожа је глатка и чиста....
Деца без родитеља не постоје. Да би се неко родио мора имати и оца и мајку. Ипак, има деце која су изгубила родитеље, било да су умрли од болести или настрадали у несрећи....
Кад нешто радимо, ми знамо да ћемо или бити награђени ако је то што радимо добро, или бити кажњени ако чинимо нешто што не ваља. Отуда је и ова изрека...
Човек је најевежији и најорнији за рад ујутру, после доброга сна преко ноћи. Зато је добро да се рано устане. Тако се може свршити много више посла него ако дуго ленчаримо...
Дом у коме живимо за нас је најдраже место. Није важно да ли је то дворац, обична кућа или скромна потлеушица, — важно је да је наш дом. У њему се осећамо најбоље...
Рукопис треба да је читљив, јер кад пишемо ми то чинимо зато да би и други могли прочитати оно што смо написали. Ако неко пише аљкаво, неуредно и нечитко...
Лав је цар животиња. Њега нико не сме да узнемирава, поготову кад спава, јер је иза сна још опаснији него иначе. Али, ова изрека се односи и на људе...
Свако се може обући у било какву одећу, али то не значи да је тиме постао оно што та одећа показује. Плашљив дечак обучен у одело храброг Зороа побећи ће безобзирце пред кучетом...
Некада су краљеви имали сва права и чинили што им воља. Они су наређивали да се најбоље од овега даје њима, па је тако било и за столом. Кад се изнесе храна, најпре би крал...
У стара времена витези су носили као обележје свога достојанства и племенитости златан појас (пас). Тако се знало ко је прави витез. Али, многи витезови били су рђави...
Сва деца воле играчке, а играчака има безброј. Ипак, девојчице се најрадије играју луткама, док дечаци воле оловне војнике и каубојске пиштоље. Играјући се луткама...
Лепо направљене лутке имају вешто сачињене очи, "као праве", које су концем везане за један мали тег у луткиној глави. Кад се лутка положи као да спава...
Вила је измишљено биће о коме се говори у бајкама. Она се најчешће представља као дивна девојка која има чаробан штапић, па њиме претвара људе у предмете и предмете у људе....
Лутке у позоришту лутака називају се марионете. Њих покрећу вешти уметници који стоје иза позорнице и публика их не види. Лутке за позориште направљене су тако да луткар...
Играју се и одрасли, али не тако као деца. Одрасли немају много времена за игру, јер морају да раде, затим се одмарају од рада, а имају и много брига које децу не муче....
Лов је један од најлепших и најузбудљивијих спортова. Ту човек треба да покаже сву своју спретност да би савладао хитрину, лукавост, снагу или вештину животиње коју лови....
Коњске трке су један од најстаријих спортова. Људи су вековима користили коње за разне потребе, па су желели и да се такмиче, како би видели чији је коњ најбољи...
Неки људи имају обичај да пре јела попију ракију, вињак или које друго жестоко пиће. То се назива аперитив. Сматра се да једна чашица ракије отвара апетит, па човек боље једе....
У позоришту се приказују комади који могу бити измишљени или могу бити приказ догађаја који су се стварно одиграли. Но, без обзира на то, у позоришту се не одиграва прави живот...
Ostavite odgovor