Возну карту купујемо да бисмо могли путовати железницом. Једном возном картом може се путовати само једанпут. Због тога кондуктер својом бушилицом пробуши ("цвикује") карту, па се зна да је та возна карта искоришћена и њоме не можемо други пут путовати.
Бушење возних карата врши се приликом њихове контроле. Кондуктер проверава да ли је возна карта исправна (датум њеног издавања, релација итд.), а онда бушењем означи да је искоришћена. Код нас кондуктер то чини у самом возу, а у Француској се карте буше пре уласка у воз, а кад путник изиђе мора да је преда. Данас постоје и аутомати за издавање возних карата, мада се већина још издаје на станичним шалтерима. Карта се може купити и у возу, од кондуктера, ако стигнемо у последњи час, па немамо времена да карту купимо на станици.
Ostavite odgovor