Биљке узимају храну из земље. Хранљиви састојци тла брзо би се исцрпли да му људи не додају ђубриво (гнојиво). То ђубриво „храни“ земљу, а кроз земљу биљке. ...
Биљке не једу земљу као што ми једемо јабуку или као кокошка кукуруз. Оне из ње узимају воду, минералне соли и друге састојке којима се хране. Биљке, дакле, „испијају“ земљу. ...
Дрвеће расте на исти начин као и све што је живо на Земљи. Кад никне из семена, оно се непрекидно храни и тако постепено ојачава и постаје све веће....
Јела, бор, смрча, бршљан и неке друге биљке ни зими не изгубе лишће, зато што оно има такву грађу да биљни сок пролази кроз њега и кад је веома хладно....
Дрво расте и постаје све више и све дебље. Сваке године његово стабло одебља за један нов слој. Кад се дрво пресече, ти слојеви се виде као кругови (прстенови)....
На морским обалама готово увек има ветра. Најјачи ветрови дувају са мора према копну. Дрвеће које се налази на обали нема никакву заштиту од ветрова,...
Дрвеће се орезује из више разлога, а највише зато да би гране скраћивањем постале јаче и да би плодови били крупнији и бољи. Ово друго односи се, наравно, на. воћне....
Нема дрвећа без цветова, али има дрвећа чији су цветови тако мајушни и неупадљиви да се тешко примећују. Зато нам се чини да понеко дрвеће нема цветова....
Без воде биљка не може да живи, па се осуши и увене. То је зато што биљка узима храну из земље помоћу воде; њена храна растворена је у води коју садржи земља....
Биљка не може да живи без воде, али ако воде има сувише, онда њен корен иструли и биљка увене. Зато саксије правимо са рупом на дну, како би се сувишак воде оцедио....
Највећи број цветова отворен је током дана и сав раширен сунцу и светлости. Многи цветови остају исти и преко ноћи, али има и таквих који су „зимогрожл»иви“...
Боја цвета зависи од једне нарочите материје која се назива пигмент. Та материја може бити веома различита по боји: црвена, жута, љубичаста, плава... ...
Добијање мириеа из цвећа веома је скуп и сложен посао. Цвеће најпре треба потопити у нарочито уље које упије к задржава мирис. После извесног времена то уље се загрева. ...
Плавкасто-зеленкасте мрље које видимо на бобицама грожђа потичу од раствора плавог камена. Плави камен је течност којом се грожђе прска да би се заштитило од болести....
И грожђани сок и вино добијају се од исцеђеног грожђа. Велика разлика између них састоји се у томе што у грожђаном соку нема алкохола а у вину га има....
У кори поморанџе налази се течност која се назива „поморанџино уље“. Кад кору исцедимо и њен сок запалимо шибицом, он ће горети лепим плавичастим пламеном...
И зелена и црна маслина потичу од истог плода. Разлика у њиховој боји долази од различитог начина припремања. Кад се ставе у обичан пресолац, маслине остају зелене и тврде....
Уље којим преливамо салату и које многи употребљавају уместо масти, добија се од уљаних биљака (уљарица). Код нас се највише употребљава уље од сунцокрета, маслина и кукуруза....
Кад пресечемо црни лук из њега до наших очију допре тако оштар (,,љут“) дах да нам очи засузе. То је зато што у црном луку, као и у неким другим биљкама...
Ако цела биљка или неки њен део немају светлости, неће постати зелени, него остају беличасти. Лишће салате које се налази у средини („срцу”) главице мање је зелено него оно споља....
Сваки кромпир има на себи тачкице за које се не каже „очи“ него окца. Та окца су клице из којих ниче нова биљка. Ако кромпир оставимо дуже у топлој просторији...
Лишће коприве прекривено је длачицама у којима се налази једна нарочита киселина. Чим дотакнемо коприву, киселина дође у додир са нашом кожом и изазива бол и свраб....
Кактуси расту у пустињским пределима у којима веома ретко пада киша. То су безводни предели. Због тога кактус уме да сачува за дуже време влагу коју прими кад понекад падне киша...
Ostavite odgovor