Густина кључних речи: да ли је још важна и колико је довољно

Густина кључних речи показује колико се често нека реч или фраза појављује у тексту у односу на укупан број речи. Кључне речи су важне јер држе текст на теми и говоре и читаоцу и претраживачу о чему је страница. Али идеалан проценат не постоји: када се иста фраза понавља превише, текст губи смисао и снагу, а претраживач то може да схвати као покушај манипулације.

Како се рачуна густина кључних речи?

Формула је једноставна: број појављивања кључне речи подели се укупним бројем речи у тексту и помножи са 100.

густина = (број појављивања / укупан број речи) × 100

На пример, ако се фраза „израда сајта“ у тексту од 1000 речи појављује 10 пута, густина је 1%. Код фраза од више речи неки алати рачунају другачије (броје све речи фразе), па исти текст у два алата може да покаже различит проценат. Већ и то говори да је број само оквирна мера, а не циљ.

Да ли је густина кључних речи још важна?

Пре двадесетак година претраживачи су се у великој мери ослањали на то колико се пута реч појављује на страници, па су се писали текстови у којима се иста фраза понавља у свакој реченици. Данас Google разуме значење текста, синониме и повезане појмове, па му није потребно да му се иста фраза понавља да би схватио тему.

Google никада није објавио „идеалну“ густину, а нагомилавање кључних речи (keyword stuffing) изричито наводи у својим правилима против спама (енг.) (google.com). То значи да густина није нешто што треба „постићи“, већ нешто што не треба претерати.

Кључна реч је и даље важна. Страница која нигде не помиње оно о чему говори тешко ће се појавити у претрази за ту тему. Разлика је у томе где се и како кључна реч користи, а не колико пута.

Зашто понављање истих фраза слаби текст?

Упоредите ове две реченице:

• „Израда сајта је наша специјалност, јер израда сајта захтева искуство, а ми израду сајта радимо већ десет година.“
• „Сајтове правимо већ десет година и знамо да добар сајт захтева искуство.“

Прва реченица је писана за претраживач, друга за човека. У првој понављање не додаје никакву информацију, само успорава читање и оставља утисак да текст нешто „гура“. Читалац такав текст брже напушта, а управо понашање читалаца је оно што претраживачи све боље препознају.

Понављање разводњава и тему. Када је свака трећа реченица иста фраза, у тексту остаје мање места за оно што стварно покрива тему: објашњења, примере, бројке и одговоре на питања која читалац има. Текст који добро покрива тему природно садржи кључну реч, њене варијанте и много повезаних појмова.

Шта је TF-IDF?

TF-IDF (term frequency – inverse document frequency) је статистичка мера из области претраживања информација. Показује колико је нека реч важна за одређени документ: расте што се реч чешће јавља у том документу (TF), а опада што је реч чешћа у свим документима уопште (IDF). Зато речи као „и“, „је“ или „за“ имају ниску вредност, иако се појављују свуда.

Неки SEO алати користе TF-IDF да упореде ваш текст са страницама које су већ добро рангиране и предложе појмове који вам недостају. То може да буде корисна идеја за допуну текста, али није Google-ова формула за рангирање и не треба је користити као списак речи које треба убацити одређен број пута.

Варијанте кључних речи у српском језику

У српском језику иста кључна реч ретко се појављује у истом облику, и то је предност, а не проблем. Претраживачи данас повезују различите облике исте речи, па не морате да понављате тачан облик у коме људи претражују:

• Падежи и број – „израда сајта“, „израду сајта“, „израдом сајтова“ говоре о истој теми. Пишите онако како реченица захтева.
• Синоними – „израда сајта“, „прављење сајта“, „програмирање сајта“, „веб сајт“ и „интернет презентација“ покривају исту тему и чине текст природнијим.
• Латиница и ћирилица – људи претражују и једним и другим писмом. Уместо да мешате писма у истом тексту, боље је имати посебну верзију странице на сваком писму, на пример помоћу алата за пресловљавање латинице у ћирилицу.
• Писање латиницом без квачица – многи претражују „cacak“ уместо „Чачак“ или „Čačak“, односно пишу латиницом без дијакритика. Google ове облике углавном повезује сам, па у тексту увек пишите правилно.

Повезани појмови говоре више од понављања

Претраживач тему не препознаје само по једној фрази, већ по појмовима који се уз њу природно појављују. Текст о највишим планинским врховима Србије који заиста покрива тему помињаће врхове Миџор и Панчићев врх, Стару планину и Копаоник, надморске висине и планинарске стазе. Те речи претраживачу потврђују тему много боље него фраза „највиши врхови Србије“ поновљена двадесет пута.

Исто важи за било коју тему: текст о изради сајта природно помиње домен, хостинг, дизајн, програмирање, брзину учитавања и прилагођеност мобилним уређајима. Ако пишете тако да одговорите на питања читаоца, ти појмови ће се појавити сами.

Практична провера уместо процената

Уместо да рачунате проценте, проверите неколико места где је кључна реч заиста важна:

• да ли је кључна реч у наслову странице (title) и у главном наслову (H1);
• да ли је у првом пасусу, тако да и читалац и претраживач одмах знају о чему је текст;
• да ли се у поднасловима и остатку текста јавља природно, у различитим облицима и уз повезане појмове;
• да ли страница покрива једну јасну тему, а не покушава да „ухвати“ више различитих претрага одједном;
• како текст звучи када га прочитате наглас – ако вам понављање засмета, засметаће и читаоцу;
• за које претраге се страница појављује у Google Search Console-у – то је стварни показатељ да ли је тема добро покривена.

Укратко: кључне речи држе текст на теми, а синоними, падежи и повезани појмови дају му дубину. Текст који је написан да одговори читаоцу обично има управо онолико кључних речи колико је потребно.