Током дана наше тело се умори. Уморе се и ноге и руке, мишићи, а умори се и нервни систем (то су иаши живци). Замори нам се и мозак, нарочито ако смо много учили....
Девет месеци пре него што ће се родити, беба се зачне у виду мајушног јајашцета у мајчином стомаку. После се то јајашце развија мало помало, добије главу, руке...
У тренутјку кад се роди беба баш не изгледа много лепо. Сва је изборана и смежурана. То је зато што је мршава и што се још није прилагодила после изласка из маминог стомака....
Бебе се рађају без зуба, јер им зуби нису потребни ни док су у мамином стомаку, нити неколико месеци послс тога. Оне сисају млеко из маминих груди, а за то им зуби не требају....
Први зуби које дете добија ситни су и имају мали корен. За те зубе кажемо да су „млечни“. Они не трају дуго. Већ око шесте године почињу да избијају нови зуби....
Док се налази у мамином стомаку, беба је са њеним телом везана пупчаном врпцом. То је један каналић, сличан цреву, кроз који беба прима храну и све друго што јој треба за развитак....
Најбоља храна за сваку бебу јесте мајчино млеко. Зато се истовремено са рођењем детета у маминим грудима створи млеко. Беба сиса то млеко, а ново се ствара свакога дана...
Наше очи увек морају бити влажне, зато што нам се очна јабучица непрекидно креће док гледамо. Због тога у очима постоје нарочите кесице што луче течност коју називамо сузама....
У нашем грлу налазе се гласне жице помоћу којих ми говоримо, вичемо, певамо, узвикујемо. Те гласне жице можемо упоредити са жица.ма на виолини или гитари....
Сваки глас има своју боју по којој га и жмурећки можемо распознати. Али, кад промукнемо или нам од нечега оболе гласне жице, наш глас се промени и добије другачији звук (боју)....
Кад некоме поставимо питање, а он ћути и не одговара, често кажемо да је „изгубио језик“. Наравно, њему је језик и даље У устима, али се стиди или не зна одговор...
Кад нам неко каже да смо му „пробили уши“ то не значи да смо узели чекић и скрцкали МУ Уво. Уши се „пробијају“ великом галамом и буком, којом досадимо својој околини....
Човек расте док не напуни двадесетак година. За то време његово тело се складно и равномерно развија. Све се догађа тако постепено да ми и не примећујемо....
Зевање је природна потреба која нас најчешће обузме пред спавање, кад смо уморни. Зевање је потребно нашим плућима, која желе да удахну више ваздуха него...
У нашем стомаку налазе се желудац и црева. Њихов задатак је да храну коју сажваћемо и прогутамо прераде у крв. Зато црева траже да редовно добијају храну....
Ној много једе и узима разну храну, све што му падне под кљун. Гута чак и каменчиће, јер они његовом желуцу олакшавају варење као нама сода бикарбона....
И кад нам се чини да пас или мачка спавају дубоким сном, њих ће и најмањи шум пробудити. Просто нам се чини да им је једно око увек отворено и прати шта се унаоколо догађа....
Топлота нашег тела повезана је са дисањем. Што дуже трчимо — морамо брже дисати, а онда нам постаје топлије и више се знојимо. Наше тело има устаљену топлоту кад мирује...
Погрешно је сматрати да вуна загрева тело. Загревати може нски извор топлоте, као што је ватра. Вунена одећа само чини да се наша сопствена топлота (тј. топлота нашег тела)...
Осећај бола у нашем телу преносе живци (нерви). Они су распрострањени свуда по телу, а љихов главни центар је у мозгу. Кад се посечемо, опечемо или убодемо...
Током година коса постепено слаби и опада. Код многих људи то се догоди брже и раније, па зато оћелаве, али то не значи да сви стари људи изгубе косу....
Мушкарцима свакодневно расту длаке на лицу: брада м бркови. Многи не брију бркове, већ их остављају да порасту. То су бркајлије. Некада су бркови били „у моди“...
Многима се догађа да кад се нађу на већој висини и погледају доле осете вртоглавицу. То долази отуда што су наше очи навикле да свет око себе посматрају...
Ако се једном опечемо о врелу пећ или пеглу зато што смо им неопрезно пришли мислећи да су хладни, — онда ћемо други пут бити пажљцвији и опрезнији....
Ако седимо у незгодном положају, на пример ако ногу савијемо пода се кад седимо, она ће утрнути. То је зато што смо у том положају притиснули крвне судове у нози...
Током година, како наступа старост, догађају се и многе промене у нашем телу. Једна од њих је и промена боје косе. Она потиче отуда што материје које нашој коси дају боју...
Током времена наша кожа постепено губи свежину, ружичасту боју и глаткоћу коју имају бебе и деца. То је зато што се кожа мења као и све друго што стари....
Боју нашој кожи даје једна нарочита материја која се назива пигмент. Ако пигмента негде има више, онда се на тим местима појављују пеге. То је најчешће на лицу....
У старости наше тело ослаби. Оно изгуби снагу мишића, а кости постану крте и често нас боле. Нарочито се умори кичма, пошто је много година држала усправно цело тело....
Ostavite odgovor