- Programiranje aplikacija i izrada sajtova: dejandozet.com .

Ствари су увек тамо где су, тамо где смо их наместили да стоје. И кад изиђемо из собе, све остаје тамо где је било. Ствари се не могу кретати као ми, саме од себе. Једино ако их разместимо и померимо, оне ће заузети другачији положај. Соба је иста и кад нисмо у њој.

Већ кад прогледа, беба почиње да запажа и посматра око себе лица и предмете. Постепено, из месеца у месец, она стиче представу о свету који је окружује, навикава се на своју околину и постаје део средине у којој се налази. Касније, кад мало одрасте и прохода, дете упозна ствари у кући и оне му се чине тако присне да понекад помисли: ако мене нема у соби — нема ни ствари, нема ничега! Дете, дакле. сматра да све ствари постоје зато што оно постоји. Међутим, и ствари и све друго постоји независно од нас и нашег присуства. То је тзв. објективна стварност.

Да ли ствари остају где су и кад одемо?