- Programiranje aplikacija i izrada sajtova: dejandozet.com .

Кинези, Египћани и Сицилијанци први су почели да гаје шећерну трску. После открића Новог света ова биљка пренета је на Кубу, Антиле и у Јужну Америку, па је данас има у многим тропским и суптропским земљама.

Европљани дуго нису знали за шећер: да би засладили пиће или јело стављали су мед. За време крсташких ратова, негде у дванаестом веку, европски витезови открили су на Блиском истоку шећер и донели га у Европу. Зато су га дуго називали "мед са Истока". Шећерна трска висока је 3 до 4 метра. Кад сазри, њено стабло садржи сирупасту срж из које се добија шећер. Трска се најпре исецка на делове, па се потом гњечи и цеди. Тако се добија течност која кристалише у шећер. Сто тона шећерне трске даје десет тона шећара. Највећу производњу шећера од шећерне трске имају Куба, Индонезија, Бразил, Индија и Филипини.

Шећерна трска