Људи се међу собом споразумевају говором, јер су обдарени разумом. Животиње нису тако разумне, али се оне између себе успешно споразумевају. Говор животиња ми не разумемо, јер оне испуштају гласове који су неартикулисани, што значи нејасно изговорени.
Све више животињске врсте имају способност испуштања гласова. Песмом или крицима оне упозоравају своју средину на опасност, јављају да су откриле плен, шаљу љубавни зов итд. Животиње, дакле, поседују начин међусобног споразумевања иако не говоре као људи. Ниједна животињска врста није у стању да изгради језик којим се изражавају мисли и идеје, као што чинимо ми. То је кадар једино човек, захваљујући Својим умним способностима.
Ostavite odgovor